Манастирска вина су посебна: Направљена уз благослов и у славу Господа

0
556
Монах манастира Буково на послушању у винограду, Фото: Манастир Буково

Манастирска вина праве се уз благослов епископа и део су послушања монаха који све раде у славу Господа. Праве се на традиционалан начин, без много технолошких обрада и у себи носе снагу грожђа и ноту јаких и живих вина. Лековити танини из опне грожђа су сачувани и такво вино је природно, квалитетно и лековито.
Као и свим осталим послушањима у манастиру, монаси и прављењу вина приступају са великом одговорношћу уздајући се у Божију помоћ а сам производ виде као Божије дело.
Манастирска вина користе се за литургију и причешће али и за продају посетиоцима манастира и становништву како би обезбедили економску самосталност манастира.
У последње време на тржишту је све више манастирских вина, направљених од аутохтоних српских сорти грожђа као што су тамјаника и прокупац.

Манастир Буково сачувао је од заборава стару српску сорту “Црна тамјаника”

Црна тамјаника је локална и аутентична сорта грожђа у Неготинској крајини. Познаваоци вина кажу да је са правом производњом вина од ове сорте највише одмакао Манастир Буково.

Фото: Манастир Буково

Винарија Манастира Буково позната је одавно, а сам манастир је синоним и главно обележје виноградарства и винарства неготинског краја. Вековна традиција Манастира Буково мотивисала је тадашњег Епископа тимочког Јустина, да са манастирским братством обнови и настави традицију виноградарства и винарства. Подигнут је засад црне тамјанике чиме је ова древна сорта сачувана од заборава. Од ње се у винарији манастира Буково прави јединствено вино, непоновљивог мириса и укуса у коме се преплићу цветни, воћни и зачински тонови руже, сувог грожђа и босиљка.

Филигран, црна тамјаника, вино из Манастира Буково

Буковску црну тамјанику издваја од осталих то што је стопроцентно чиста, сува и што се прави од грожђа искључиво из манастирског винограда, без додатака и купаже са било којом другом сортом.

Понуду вина можете погледати на линку Вина из Манастира Буково.

“Амбелос” вина Манастира Копорин

Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана је православни манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при граничном појасу са Смедеревском Паланком.

Виноград манастира Копорин. Фото: Манастир Копорин

Виноград и винарија су део Манастира Копорин, Браничевске епархије. Сам виноград је посађен 2011. године и простире се на 4 хектара. Присутне сорте су: Каберне Совињон, Мерло, Прокупац, Тамјаника, Рајнски ризлинг и Италијански ризлинг.

Деспотова сабља, вино Манастира Копорин

Манастир Копорин прави вина под именом “Амбелос” што на грчком језику означава виноград, односно винову лозу која дарује грожђе од кога се производи вино. То вино се приноси Богу као дар природе и освећује се на Светој литургији где се претвара у крв Господњу.
Приликом производње ових вина поштује се многовековна манастирска традиција.

Понуду вина манастира Копорин можете погледати на линку Вина из Манастира Копорин.

Тамјаника и прокупац су старе српске сорте које се негују у виноградима Студенице

Виногради Винарије манастира Студеница се простиру на преко седам хектара жутог шкриљца у атару жупског села Стањево. Репрезентативни објекат винарије са подрумом и простором за дегуистацију је у изградњи, окупан сунцем и окружен десетинама хиљада чокота.

Фото: Манастир Студеница
Бела реч, тамјаника, вино из Манастира Студеница

И поред вековне везаности са Хиландаром преко хиландарског метоха манастира Дренче и поред близине двора кнеза Лазара и његових винограда у жупским недрима, Жупа је одувек била духовно чедо манастира Студеница.  Почетак ове нераскидиве везе датира још из давног 14. века када је цар Стефан Душан Немањић царском повељом Манастиру Студеница поклонио  винограде у Жупи зарад “издржавања и свих манастирских потреба”. Од тог времена до данашњег дана присна веза вечите српске светиње и Жупе не престаје, а томе сведочи мноштво писаних трагова, топонима и усмених предања.

Гледајући у будућност ослоњени на вековну традицију, манастирско братство решава да управо ту, након више векова подигне, или пре обнови засаде винограда и тако Жупу поново веже за себе и стави под своју заштиту. Имајући доследност за циљ и поштујући вековну традицију, студеничка братија при одабиру сорти грожђа које ће гајити нису имали дилеме – одабирају и саде прокупац и белу тамјанику, старе аутохтоне српске сорте.

Понуду вина можете погледати на линку Вина из Манастира Студеница.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име