Сви прижељкујемо да нам у марту замирише пролеће, а некад се деси да буде снега и мраза. Тада се каже како нас је баба Марта преварила, позајмила од фебруара који дан и продужила зиму, а на земљу послала „циганчиће” – снег који се топи или ледене капи.
Првог дана марта, онима који се воле, поклања се привезак мартеница – луткица или наруквица исплетена од црвеног и белог конца која се онда носи до краја месеца.
Црвена и бела боја симболизују здравље, срећу и дуг живот. У сеоским срединама, нарочито у околини Димитровграда, мартеницама се украшавају стабла воћака како би година била што плоднија.
Многи људи носе више од једне мартенице, носе се обично забодене на одећи, код крагне, или везане око зглоба. Традиција позива за ношење мартеница све док особа не види роде или дрво у цвату.
Рода се сматра претечом пролећа и као доказ да је Баба Марта у добром расположењу и пред пензијом. Неки људи би везали своје мартенице на грани какве воћке да боље роди.
Чак су и ритуали коначног скидања мартеница различити у различитим крајевима.
Данас је распрострањен обичај да се одабере један дан од 1. до 22. марта, и зависно од тога какав ће бити тај дан таква ће бити и цела година – ако је сунчан дан година ће бити успешна, а ако киши и ружно је време таква ће нам и читава година бити.
srbijuvolimo.rs
