Одломак из романа “Тврђава” вероватно је један од познатијих пасажа у историји наше књижевности који говори о љубави између мушкарца и жене. Ретко ко је умео да напипа пулс тог узвишеног, а једноставног осећања као Меша Селимовић.

“Побуне су трајале кратко, толико кратко, да их није вредело ни дизати. Поготову што сам знао, ма колико био љут, да ми ништа не може заменити њу, овакву каква је, ускогруду у својој љубави, нетрпељиву према свему што би јој могло узети ма и делић мене, њене својине. И брзо сам се, из траљаве побуне и тобожње жеље за слободом, враћао у чврсту тврђаву њене љубави, као смирени бегунац који није ни одмицао далеко од капије.

Pročitajte i  Никола Тесла открио велику тајну: Ово је порука скривена у молитви "Оче наш"

Живот нам није наклоњен, и сами стварамо своју малу заједницу, свој космос, у којем намирујемо једно другоме све што нам недостаје.

Кад сам био угрожен, мислио сам само на њу, храбрећи се њеним присуством. Кад ми је било тешко, помињао сам њено име као у молитви, налазећи олакшање. Кад осетим радост, трчим да је поделим с њом, захвалан јој, као да ми је она дарује.

Добар је човек, и лепа жена, али оно што је само за мене, то сам сам створио. Чак и да је имала великих мана, ја их не бих знао. Потребна ми је савршена, и не могу допустити да то не буде. Дао сам јој све што нисам нашао у животу, а без чега не могу. Чак се и умањујем пред њом, да би она била већа, и ја помоћу ње. Богато је дарујем, да бих могао да узмем.

Pročitajte i  "Човек ти је таква живина..." Речи из "Петријиног венца" које се НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ!

Ја сам осујећен, она је остварена, и тако сам обештећен. Она ми намирује изгубљено, и добијам више него што сам желео да имам. Моје жеље су биле магловите и расуте, сад су сакупљене у једном имену, у једном лику, стварнијем и лепшем од маште.

Њој признајем све што ја нисам, а опет ништа не губим, одричући се. Немоћан пред људима и слаб пред светом, значајан сам пред својом творевином, вреднијом од њих. Неспокојан пред несигурношћу свега, сигуран сам пред љубављу, која се ствара сама из себе, јер је потреба, претворена у осећање.

Pročitajte i  HILANDARSKA MUDROST: 19 saveta oca Milentija kako da postanemo bolji ljudi

Љубав је жртва и насиље, нуди и захтева, моли и грди.

Ова жена, цео мој свет, потребна ми је да јој се дивим и да над њом осетим своју моћ. Створио сам је као дивљак свога кумира, да му стоји изнад пећинске ватре, заштита од грома, непријатеља, звери, људи, неба, самоће, да тражи од њега обичне ствари, али да захтева и немогуће, да осећа одушевљење, али и огорчење, да се захваљује и да грди, увек свестан да би му без њега страхови били претешки, наде без корена, радости без трајања. Због ње, искључиве, и људи су ми постали ближи”, написао је Меша Селимовић.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име