Недавно је у Новом Саду рођена девојчица, којој су родитељи наденули најнеобичније име и тако одушевили целу Србију.
Здрава тамнокоса девојчица тешка непуна четири килограма прва је код Срба понела име Метохија Ловерковић.
Срећни родитељи са одушевљењем су открили своју љубав према традицији и разлоге зашто су изабрали баш ово име за своју мезимицу.
– Заједничка идеја супруге и мене, обожавамо нашу традицију, поносни смо на то, а знате шта Метохија представља за нас Србе. Уосталом, не видим ништа чудно у томе. Дешавало се раније да дају слична имена. Рецимо, Владимир Јовановић, отац једног од највећих умова у српској историји Слободана Јовановића, дао је деци имена Слободан и Правда. Слободан је и даље актуелно име, док се име Правда изгубило. Ето, одлучили смо да следимо примере из наше прошлости – каже.
Томо није имао дилему како ће се његова ћерка звати и каже да му ниједно друго име није пало на памет. Међутим, питали су га каква би ситуација била да је на свет уместо девојчице дошао дечак.
– Па, рецимо, звао би се Његош – одговорио је Томо као из топа.
Томо Ловрековић и његова супруга Нина, нажалост, мало су познати српској јавности, а имају и те како разлога да буду много популарнији и да људи на њих гледају са великом дозом поштовања, јер су својим делима то заслужили.
Наиме, њих двоје су прошле године пешачили из Новог Сада до Косова и Метохије и на делу показали љубав према нашем народу и домовини.
– Моја супруга је представник хуманитарног удружења, једног од ретких са севера које се, између осталог, бави и југом Србије. Редовно је посећивала Космет, а заједно смо ишли прошле године. Идеја нам је да ставимо људима до знања да нису заборављени и да народ у централној Србији и Војводини и те како мисли на њих – каже Томо.
– Пуно смо, у путу, разговарали са људима јужно од Београда који нису са Косова и Метохије, а који су свесни шта то свето место за нас значи. Били су посебно дирљиви моменти када смо отишли на Косово и упознали људе који доле живе, нарочито онима који су у енклавама и који не знају шта носи дан, а шта ноћ. Верујете, лако је србовати из Београда и Новог Сада, оно доле треба доживети и проживети – каже Ловрековић.
Томо Ловрековић, који ће убудуће бити познат и као тата девојчице Метохије каже да такође много помажу људима из јужне српске покрајине и редовно им носе хуманитарну помоћ, али њима је, како каже, од материјалних ствари важније нешто друго.
– Тим људима је довољно наше присуство. Довољно је да им неко стави руку на раме и каже им да нису сами, да их нисмо заборавили. Много им значи наша подршка и борба, као и борба државног врха за Косово и Метохију. Моја генерација није могла ништа да уради ни 1999, а ни 2004. године када је наш народ преживљавао пакао. Треба одати признање људима који су се тада борили за Косово и који су живот дали за правду и истину. Данас се боримо да се не одрекнемо Косова, а време ће свакако показати правду. На млађима је да у будућности не забораве јужну покрајину и да се изборе за много повљнији положај. Метохијина генерација би требало свакако да учини нешто више од наше и да крилатица “Догодине у Призрену” заиста постане реалност – закључује Ловрековић.
Дневно
