Nedavno je u Novom Sadu rođena devojčica, kojoj su roditelji nadenuli najneobičnije ime i tako oduševili celu Srbiju.
Zdrava tamnokosa devojčica teška nepuna četiri kilograma prva je kod Srba ponela ime Metohija Loverković.
Srećni roditelji sa oduševljenjem su otkrili svoju ljubav prema tradiciji i razloge zašto su izabrali baš ovo ime za svoju mezimicu.
– Zajednička ideja supruge i mene, obožavamo našu tradiciju, ponosni smo na to, a znate šta Metohija predstavlja za nas Srbe. Uostalom, ne vidim ništa čudno u tome. Dešavalo se ranije da daju slična imena. Recimo, Vladimir Jovanović, otac jednog od najvećih umova u srpskoj istoriji Slobodana Jovanovića, dao je deci imena Slobodan i Pravda. Slobodan je i dalje aktuelno ime, dok se ime Pravda izgubilo. Eto, odlučili smo da sledimo primere iz naše prošlosti – kaže.
Tomo nije imao dilemu kako će se njegova ćerka zvati i kaže da mu nijedno drugo ime nije palo na pamet. Međutim, pitali su ga kakva bi situacija bila da je na svet umesto devojčice došao dečak.
– Pa, recimo, zvao bi se Njegoš – odgovorio je Tomo kao iz topa.
Tomo Lovreković i njegova supruga Nina, nažalost, malo su poznati srpskoj javnosti, a imaju i te kako razloga da budu mnogo popularniji i da ljudi na njih gledaju sa velikom dozom poštovanja, jer su svojim delima to zaslužili.
Naime, njih dvoje su prošle godine pešačili iz Novog Sada do Kosova i Metohije i na delu pokazali ljubav prema našem narodu i domovini.
– Moja supruga je predstavnik humanitarnog udruženja, jednog od retkih sa severa koje se, između ostalog, bavi i jugom Srbije. Redovno je posećivala Kosmet, a zajedno smo išli prošle godine. Ideja nam je da stavimo ljudima do znanja da nisu zaboravljeni i da narod u centralnoj Srbiji i Vojvodini i te kako misli na njih – kaže Tomo.
– Puno smo, u putu, razgovarali sa ljudima južno od Beograda koji nisu sa Kosova i Metohije, a koji su svesni šta to sveto mesto za nas znači. Bili su posebno dirljivi momenti kada smo otišli na Kosovo i upoznali ljude koji dole žive, naročito onima koji su u enklavama i koji ne znaju šta nosi dan, a šta noć. Verujete, lako je srbovati iz Beograda i Novog Sada, ono dole treba doživeti i proživeti – kaže Lovreković.
Tomo Lovreković, koji će ubuduće biti poznat i kao tata devojčice Metohije kaže da takođe mnogo pomažu ljudima iz južne srpske pokrajine i redovno im nose humanitarnu pomoć, ali njima je, kako kaže, od materijalnih stvari važnije nešto drugo.
– Tim ljudima je dovoljno naše prisustvo. Dovoljno je da im neko stavi ruku na rame i kaže im da nisu sami, da ih nismo zaboravili. Mnogo im znači naša podrška i borba, kao i borba državnog vrha za Kosovo i Metohiju. Moja generacija nije mogla ništa da uradi ni 1999, a ni 2004. godine kada je naš narod preživljavao pakao. Treba odati priznanje ljudima koji su se tada borili za Kosovo i koji su život dali za pravdu i istinu. Danas se borimo da se ne odreknemo Kosova, a vreme će svakako pokazati pravdu. Na mlađima je da u budućnosti ne zaborave južnu pokrajinu i da se izbore za mnogo povljniji položaj. Metohijina generacija bi trebalo svakako da učini nešto više od naše i da krilatica “Dogodine u Prizrenu” zaista postane realnost – zaključuje Lovreković.
Dnevno
