Pesma koja budi strast i senzualnost poput afrodizijaka: “Upij se u mene zagrljajem jednim, ko groznica tajna struji mojom krvi…”

0
2840

Za srpskog pesnika Milana Rakića (Beograd, 1876 — Zagreb, 1938) možemo reći da je pored Dučića i Šantića treći pesnik srpske moderne poezije. Strogi i iskreni Skerlić kazao je za Rakićevu poeziju da je ona “u pogledu tehnike, poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji”.

Pored rodoljubive poezije koju je vešto “obnovio” zajedno sa gorepomenuta dva srpska pesnika, ističe se Rakićeva ljubavna poezija prožeta snažnom senzualnošću, žudnjom, opisom uživanja u trenutnim telesnim strastima i ljubavnim zanosima koje, pak, priznaje kao jedinu iskrenost i istinu između dva bića. Ljubav je u njegovim pesmama stavljena “pod lupu hladnog razuma”, a sreća je samo varka i prolaznost. Najpoznatija takva njegova pesma je svakako “Iskrena pesma”, koja je deo školske lektire. No, jedna druga, koja na sličan način oslikava odnos između dva bića u vrtlogu strasti, je “Očajna pesma”.

Pročitajte i  Recept za sreću Lava Tolstoja: 7 mudrih saveta za jednostavan život

U ovoj pesmi lirski subjekat očajnički želi da se preda radostima prave i velike ljubavi, no pomisao da će doći vreme kada će se sve čulne želje i strasti ugasiti, uveravaju ga da treba ostati zauvek hladan i na distanci. Ali, uzavrele strasti i žudnje uvek će kod Rakića naći načina da se ispolje.

Pročitajte i  "Iskopaše ti oči lepa sliko"... Istina o fresci kraljice Simonide u Gračanici koju je opevao Milan Rakić

Očajna pesma

“Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
stopi se u meni strašću tvojom celom,
da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
i da duša moja najzad bude sita…

Kad pomislim, draga, da će doći vreme
kad za mene neće postojati žena,
kad će čula moja redom da zaneme,
i strasti da prođu kao dim i pena,

Pročitajte i  Mudre misli: Pouke koje nam je ostavio patrijarh Pavle nam pomažu da budemo bolji hrišćani

a da će, još uvek, pokraj mene svuda
biti mesečine pod kojom se žudi,
i mladih srdaca što stvaraju čuda,
i žena što vole, i voljenih ljudi,

vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
kao bik pogođen zrnom posred čela
što u naporima uzaludnim pada
dok iz njega bije krv crna i vrela…

Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim…”

Opanak (K. M)

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime