Увек се Милена Дравић трудила да у иностранству презентује и нека обележја овдашње традиције. На уручењу награде у Кану 1980. велику је пажњу привукла и њена хаљина.
– Била је то хаљина од призренске свиле, божанствених боја, коју ми је креирао, по моделу старих српских хаљина, наш чувени креатор Александар Јоксимовић. Имала сам на себи и стари српски накит. Тамо је, разуме се, било пуно странаца. Људи су били одушевљени хаљином, што би се рекло, кумили су ме и молили да им набавим исти такав материјал.
По повратку у Београд купила сам – ако се још ико сећа продавница по граду које су се звале “Дуга реса” где се продавало српско платно и сличне ствари – поручених читавих 40 метара призренске свиле и слала је у Лондон, Париз…
То ме подсети на Америку, гостовање са представом “Милена у свету мушкараца” коју сам радила по тексту Душка Радовића. Тамо сам упознала Лајзу Минели. Диван сусрет, дирљив разговор… Поклонила сам јој за успомену сувенир, мали пар српских опанака.
(из монографије “Милена Дравић”, аутора Татјане Њежи