Uvek se Milena Dravić trudila da u inostranstvu prezentuje i neka obeležja ovdašnje tradicije. Na uručenju nagrade u Kanu 1980. veliku je pažnju privukla i njena haljina.
– Bila je to haljina od prizrenske svile, božanstvenih boja, koju mi je kreirao, po modelu starih srpskih haljina, naš čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Imala sam na sebi i stari srpski nakit. Tamo je, razume se, bilo puno stranaca. Ljudi su bili oduševljeni haljinom, što bi se reklo, kumili su me i molili da im nabavim isti takav materijal.
Po povratku u Beograd kupila sam – ako se još iko seća prodavnica po gradu koje su se zvale “Duga resa” gde se prodavalo srpsko platno i slične stvari – poručenih čitavih 40 metara prizrenske svile i slala je u London, Pariz…
To me podseti na Ameriku, gostovanje sa predstavom “Milena u svetu muškaraca” koju sam radila po tekstu Duška Radovića. Tamo sam upoznala Lajzu Mineli. Divan susret, dirljiv razgovor… Poklonila sam joj za uspomenu suvenir, mali par srpskih opanaka.
(iz monografije “Milena Dravić”, autora Tatjane Nježi
