Рођена је 19. децембра 1875. године у Тителу, тадашњој Аустроугарској као најстарије од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Судбина ове наше необично паметне и образоване математичарке, прве жене Алберта Ајнштајна, ретко кога оставља равнодушним. Њен живот и дело интригирају многе научнике и историчаре и док су је једни сматрали маргинарном личношћу, други су до те мере величали њен значај да су њој приписали заслугу за сва велика Ајнштајнова открића. Међутим, све те претпоставке су биле грађене на нејасном и непотпуном документарном материјалу. Тек 2006. године, када су откривена писма која је Алберт слао Милеви, расветљава се њихов однос и њена права улога у његовом животу.
Милева Марић је своје школовање започела на престижном Циришком универзитету, где је и упознала Ајнштајна на првој години својих студија. Врло брзо је препознала и разумела његове генијалне идеје и, желећи да му помогне, жртвовала је своју академску каријеру и своје знање је ставила у службу Ајнштајновог рада. Пружала му је такву подршку, да је и сам Ајнштајн писао како без ње не осећа потребу за радом и како је срећан што је у њој нашао сродну природу која је исто тако талентована и снажна као и његова.
Након великих Ајнштајнових успеха 1905. године њихов однос почиње да се погоршава. У то време Милева пише својој пријатељици Хелени, којој је, највероватније, дала на усвајање своје и Албертово прво дете које су добили пре брака, да се осећа усамљено и запостављено и о својим страховима да се Албертова природа не исквари под утицајем велике славе. У то време Алберт улази у авантуру са својом сестром од тетке, Елзом, што додатно погоршава његов и Милевин однос и на крају доводи до развода.