Milutin Tesla (1819 –1879), prota, nacionalni radnik, pesnik, poliglota i prosvetitelj je dugo nepravedno i neopravdano zaboravljen. Samo na prvi pogled ove reči mogu zvučati paradoksalno, jer se njegovo ime sreće u gotovo svakom ozbiljnijem radu o sinu mu – Nikoli Tesli (1856 – 1943).

Ali sem nekoliko uobičajenih rečenica, retko gde se može naći nešto više podataka o njegovom ispunjenom i teškom životnom putu, društvenom angažmanu, odličnom odnosu sa rimokatoličkim sveštenicima, uzajamnom međusobnom uvažavanju, misionarskom radu, kako za hrišćane, tako i za muhamedance, i presudnom uticaju na odgoj slavnog sina. Prota Milutin je, sam po sebi, značajna ličnost srpske istorije i kulture i zaslužuje daleko veću pažnju javnosti nego što mu je do sada ukazivana.

Na pitanje novinara K. Mofeta, postavljeno 1896. godine, koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: ,,Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika. Osim toga, on je bio izvanredan matematičar“.

Milutin Tesla rođen je u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana. Ona je bila iz plemena Kalinića, oficirska kći, a tetka parohu u Raduču Isi Kaliniću i kotarskom prijestoniku u Ogulinu – St. Kaliniću.

Zapisano je da je Teslin otac počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan neznatan slučaj, prekor što nije očistio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu školu. Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: ,,Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata…ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled“.

Pročitajte i  Lako se pravi: Sirup od tri prirodna sastojka koji čisti pluća od katrana i toksina

Kada je i kako došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj polovini 1846. godine. Romantični Džon O’Nil objašnjenje nalazi u poeziji: ,,Verovatno ga je interesovanje za pesništvo i filozofiju privuklo Đuki Mandić. Njoj je bilo dvadeset i pet godina, a Milutin je bio dve godine stariji od nje. Njegova ljubav prema svešteničkoj kćeri verovatno je uticala na izbor njegovog poziva (svešteničkog)“.

Ideale kojima se rukovodio tokom čitavog života možda najbolje potvrđuju njegove reči izgovorene u Senju 1852. godine: ,,Boga mi moga! Ništa mi nije tako dragocjeno kao sloboda, blago sostojanije i napredak Naroda Mog i Braće, i za ovo dvoje: Cerkvu i Narod, gde god budem, gotov ću biti život moj položiti“.

Rad, angažovanje i vrline Milutina Tesle nisu mogli ostati neprimećeni. Zbog revnosnog rada u službi i zbog toga što je služio kao primer razvijanja dobrih odnosa između različitih veroispovesti, austrijski car Franc Josef Prvi odlikovao ga je, 1873. godine, Ordenom zlatnog krsta za zasluge Prvog stepena, na koji je Milutin bio i te kako ponosan. Tada je nastala njegova poznata fotografija. Najmanje četiri bečka lista prenela su ovu vest.

Poslednje godine života prote Milutina ispunjene su velikim problemima. Vreme je nosilo i donosilo svoje breme, koje je svakako uticalo na njegov svakodnevni život. Vojna krajina je ,,razvojačena“ počev od 1871. pa konačno do 1873. godine, kada mu sin završava školovanje u Karlovcu. On želi da ga pošalje u sveštenike, ali on za to ne haje. Da nesreća nikada ne dolazi sama, potvrđuje se i ovoga puta, pa se Nikola smrtno razbolio, Ležao je devet meseci u krevetu.

Pročitajte i  Saveti sa juga Srbije: Pravo je vreme da pripremite kupus za kiseljenje kako bi bio spreman do zimskih slava

,,U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice kada je pokušavao da me razveseli“, sećao se Nikola nakon više od četrdeset godina od tog događaja. ,,Rekoh mu: – Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku. – Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu – odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli“. Otac zatim uporno zahteva od njega da na godinu dana ode u lov, zbog čistog vazduha i oporavka.

Proti Milutinu izražavana je zahvalnost na razne načine. Njegovo ime je bilo poznato, ne samo na prostoru na kojem je živeo, već mnogo šire i dalje.

,,Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani nego da od njih naplaćuje usluge“.

Pročitajte i  Juneća plećka iz lonca: Mekano i sočno meso, koje se samo odvaja

Pišući svoju autobiografiju, Nikola Tesla za svog oca kaže: ,,Veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari. Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan“.

Prota Milutin Tesla je nekoliko godina slao dopise ,,Srpskom dnevniku“ koji je izlazio u Novom Sadu gdje je pisao o svim aktuelnim problemima (školstvo, sveštenstvo, bolesti, vremenske nepogode…) koji su zadesili srpski narod iz kraja u kome je tada živio.

Tvrdi se da je Milutin Tesla sem navedenih dopisa pisao i u drugim novinama: ,,Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom Rodoljub Pravičić, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpeo“.

Deset godina nakon smrti oca, 1889. godine, Nikola Tesla dolazi u rodni kraj da podigne spomenik ,,Svome dobrom ocu“. S pravom Jovan Bratić primećuje da Nikola na više mesta govori o svom ocu s poštovanjem: ,,Kada je odrastao i počeo da se probija kroz život, video je da je njegov otac bio heroj koji je pored svešteničke dužnosti morao da brine o velikoj porodici, kako će je izvesti na put“.

Piše: Milovan Matić

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime