На свега неколико километара од центра Мионице, у прелепом природном окружењу Споменика природе Рибница, смештен је Рибнички манастир посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу.
Ова грађевина има дугу историју јер је саграђена на темељима Бог зна колико цркава чији најстарији помен потиче још из 1657 године. Вековима су је Турци рушили, а Срби, упорно изнова градили. Тако је било све до 1835. године, када су протерани и побијени последњи игумани и монаси. Од тада је грађевина претворена у парохијску цркву.
Од 2017. године старешина овог манастира је отац Арсеније Јовановић, за кога кажу да није обичан монах. Он је свестрана и харизматична особа, воли да пише, слика и пева, а по професији је стоматолог.
Прошао је дуг и трновит пут све док код Бога није пронашао свој духовни мир. Каже да му је оног тренутка кад је излечио себе, Бог подарио да може да помаже и другима који се нађу у некој тешкој ситуацији.
Пре него што је дошао у Рибнички манастир, 6 година је провео у манастиру Острог, који назива „Духовни ургенти центар“. Тамо је почео да се бави психотерапијом и помаже људима који пролазе кроз најтеже животне проблеме.
Отац Арсеније сматра да нису сви проблеми за психијатре и лекове, јер се многи проблеми могу решити молитвом и ако се суочимо са собом.
Он на сликовит начин говори како приступа верницима којима је потребна духовна помоћ. Када особа која има проблем дође код њега, он га пажљиво саслуша и креће да тражи корен његовог проблема. Када дође до корена, он га обрађује, чисти, и на крају чупа. Али, помиње како не могу сви корени одмах да се ишчупају, већ је за неке потребно пуно времена да се добро обраде и сами осуше.
Монах Арсеније напомиње да су од свега најважније молитве, сматра да је и једна молитва из срца произнесена за некога ко пати довољна да се добију резултати.
Пошто му је Бог подарио предивну акустичну цркву, нестварну природу и добре комшије, његова велика жеља је и да обнови монаштво, и од манастира Рибница направи мали молитвени, духовни и културни центар.
