Monah Arsenije Jovanović nije običan monah, on je svestrana, višedimenzionalna, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, po profesiji stomatolog. On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom.
Srpkinjama je surovo i iskreno poručio:
,,Pogledajte današnje mlade hrišćanke, Srpkinje po Beogradu iscepane, oguljene, izbušene, istetovirane. To je sve poruka: priđi, stavi ruku na mene i vodi me gde hoćeš. Danas je moda tih tesnih farmerki, onda bolje izađi gola, kakve to veze ima, kad su te farmerke kao hulahop, toliko priljubljene da se svaki telesni nabor vidi. I to više uopšte nije privlačno.Te mučenice ne znaju – ja sam muškarac, nisam nikakav anđeo – da je privlačnije videti devojku u nekoj haljini, na primer, pa da zamišljam, a ne kad je sve “na izvolte”, nema više tajne, otmenosti, da te zaintrigira malo. I ona misli da će privući nekoga?! Pa zna se koga će privući takva devojka – onoga ko je još jeftiniji od nje, koji nikada neće biti dobar muž, dobar otac, koji nikada neće biti dobar čovek na poslu i uopšte. Ona već bira za sebe čoveka kog će omrznuti jednog dana, od koga će se razvesti, gde će biti alimentacija, frke, ludila sa decom. Jedan čovek koji nosi ozbiljnu, jaku ličnost u sebi, koji ima harizmu – on će svojom ličnošću i intelektom da deluje i da pleni ljude. A mi koji smo prazni, koji nemamo šta da ponudimo, mi ćemo da pravimo cirkus od sebe ne bi li nekog privukli i opet ništa nećemo dobiti, to je jedna duboka nesreća. Zato moramo da radimo na svojim dušama, ličnostima, a na telima – lako ćemo. I najružniji čovek je lep kada nosi Boga u sebi.”
