Мост љубави у Врњачкој Бањи постоји већ стотинама година.
Као знак нераскидиве везе, заљубљени долазе на овај мост да би закачили катанац.
Готово да у Србији нема особе која није чула за Мост љубави у Врњачкој Бањи. О ограду моста заљубљени каче катанце као знак нераскидиве везе, тако да се ограда сада готово и не види.

Заљубљени могу катанац донети или га купити на некој од оближњих тезги, а обавезно је да на њему фломастером испишу своја имена. За катанац морају имати три кључића.

Када закључају катанац за ограду, један кључић баце у реку „да га однесе у дубок о море и да нико више везу не може да раскине“. Преостала два треба да задржи по једна заљубљена страна, као додатно осигурање.

Од 2008. године овај обичај усталио се и у Паризу. Сваке године на хиљаде заљубљених долази у Град светлости како би своју љубав закључао на Мосту уметности, а кључић бацио у Сену.

Pročitajte i  Како се правилно честита Васкрс: Христос воскресе, васкрсе, васкресе... Само два облика су прихватљива у нашем језику!

И док су Парижани тек у 21. веку почели са овим обичајем, код нас он постоји већ стотинама година, када су први катанац закључали једна српска учитељица и један српски војник.

У тексту „Звекет љубави на мостовима у Паризу“, објављеном у америчком Њујорк тајмсу, наводи се да су париски мостови познати у целом свету, али да је Врњачка Бања претеча свих њих јер је први катанац на тамошњем мосту стављен још пре сто година и значио је залог љубави српског војника, који је кренуо на фронт, својој изабраници.

Непосредно пред Први светски рат, заволели су се учитељица Нада и српски официр Реља. Заволели се и једно другом обећали. Била је то љубав о којој су сви причали, која је пленила пажњу свих Врњчана. Али, дошао је рат са свим ужасима које собом носи српски-официр Реља одлази у Грчку на ратиште. Одлази да се више никад не врати, због прелепе Гркиње у коју се заљубљује те раскида заруке са Надом. О његовој даљој судби легенда не казује ништа, али зато Надину судбину зна сваки Бањцанин. Због превелике туге она сваким даном копни и напослетку умире, млада и несрећна.

Pročitajte i  Увек су срећне и насмејане! 6 женских имена за ваше ћерке, која привлаче богатство и срећу

Ова прича би давно била заборављена да је својим стиховима није овековечила Десанка Максимовић.
У једној од својих посета Врњачкој Бањи Десанка је од старијих мештана дознала за љубавну причу младе учитељице и српског војника, те је, инспирисана њоме, написала једну од својих најлепших љубавних песама: “Молитва за љубав”.

МОЛИТВА ЗА ЉУБАВ

Брзо као кратковечне цвећа лиске
и ова љубав стаће да се круни и дроби:
жедан је заборава тамни вир.
О, Боже, други ти се моле за срећу и мир,
а ја: сачувај у срцу мом, зароби,
јучерашњег дана нестални прам.

Pročitajte i  Божанствени укус царских батака: Роловани и пуњени најбољи породични ручак икад

Заклопи душу моју сад ко златну
шкрињу, начини је љубави храм.
О, душа моја не моли срећу за се –
све досадашње радости нек се сниште –
али побожно она од тебе иште
да дан се овај од страшног бродолома спасе.

Без помоћи твоје повенуће све брзо
као булка у зреломе житу и лану.
О, Боже не молим за срећу, за радост, за сласт.
Да бол овај не умре, мене је страх;
да огањ свети што у мени плану
не сагори изненадно у прах,
не разбукти се преконоћ у страст.

Десанка Максимовић
(1898-1992)

Опанак (С.В)

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име