OTETE MOŠTI SVETOG LUKE OD SRBA: Despot Đurađ ih je otkupio za ogromnu sumu! Evo gde se sada nalaze

0
2010
Foto: Vikipedija/javno vlasništvo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra obrlržavaju dan Svetog apostola i jevanđelista Luke.

Lučindan je rasprostranjena krsna slava među Srbima, a ono što je malo poznato svima jeste da su se upravo u našoj zemlji našle u jednom periodu mošti ovog sveca.

Istorijsku priču kako je Srbija pokušala da je Sveti Apostol i Jevanđelista Luka spasi svojim prisustvom i gde se danas nalaze čudotvorne mošti Svetog Luke u Srbiji na svom Fejsbuk profilu podelio je Dragoslav Bokan, istoričar. Njegov post prenosimo u celosti.

Kraj srpske države se nije dogodio bez velikog otpora i brojnih mističnih događaja.

Naša generacija je sve to zaboravila i maloverno prepustila prašnjavim papirima iz zapečaćenih arhiva.

Specijalno za vaše oči ću da razgrnem jedan od tih tako čudesnih, a skoro već potpuno zaboravljenih trenutaka.

Pred konačni pad najsuperiornije hrišćanske civilizacije u istoriji sveta, niko nije bio miran, ni spokojan – od Carigrada pa do svih velikih gradova, na turskom opsadom, uzburkanoj granici Evrope i Azije.

I u Srbiji su svi njeni arhijereji i vitezovi, svi građani poslednje srpske srednjovekovne prestonice, sam despot Đurađ i njegova kira Jerina – uz usrdnu molitvu – čekali odsudni napad Osmanlija.

Pročitajte i  Pravoslavna nova godina: Praznik koji je sačuvao srpski nacionalni identitet

U vazduhu se prosto osećalo da dolazi Sudnji Dan, kada će se, u ognju i ruševinama, čitav jedan svet srušiti kao kula od karata.

I tada je srpski despot (sin Vuka Brankovića i naslednik Lazarevog sina Stefana) rešio da sam pokuša da „organizuje čudo“ u svojoj režiji.

Za neverovatnih 30.000 zlatnih dukata je Đurađ Branković te 1452. godine kupio jednu od najvećih svetinja čitavog hrišćanskog sveta.

Od turskog vladara Epira je otkupio čudotvorne mošti Svetog apostola i jevanđelista Luke.

Ove svete mošti su sve do 4. veka bile u Siriji, a zatim u Carigradu, do upada zapadne krstaške vojske u vizantijsku prestonicu.

Kao i bezbrojne druge galije (natovarene zlatom i moštima, ikonama i drugim blagom otetog sa najraskošnijeg dvora tadašnjeg sveta), tako je put Evrope zaplovio i brod sa moštima jednog od najvećih svetitelja – čudotvorne mošti Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke. Sudbina (Božija promisao) i morska oluja su potopile ovaj razbojnički brod sa pokradenim telom Svetog apostola Luke na obalama Epira.

I tako su Turci došli u posed tog mističnog blaga, koje je od njih otkupio srpski despot Đurađ.

Pročitajte i  Molitva Svetom Jovanu Krstitelju: Pomolimo se ovom velikom svetitelju za zdravlje, mir i sve bližnje

Srpska delegacija je prvo izvršila odgovarajuću proveru autentičnosti otkupljenih moštiju (to su učinili eksperti za ove analize, iskusni hilandarski monasi), a zatim je hodočasnička kolona krenula na sever, prema Srbiji.

Čitav put je bio pravo hodočašće, sa narodom koji je na kolenima i sa suzama radosnicama dočekivao veliku svetinju.

Bio je to „put nade“, s verom u ovozemaljsku nepobedivost srpske i hrišćanske stvari.

Uostalom, i sama reč „mošti“ znači „MOĆI“ (čudesne moći i duhovne sile koje imaju posmrtni netruležni ostaci velikih svetitelja)…

Posebno je zabeležen doček u kosovskom manastiru Gračanici i svečani dolazak moštiju u Smederevo, prestonicu srpske Despotovine.

Početkom januara 1453. Sveti Luka u vidu moštiju dolazi pred despota i njegove pratioce.

On Ga polaže u raskošni „pozlaćeno-srebrni“ kivot, i postavlja ga u saborni Blagoveštenjski hram.

Čitav srpski narod i sva njegova elita očekuju čudo od svog novog zaštitnika: da ih brani i odbrani od neverničke invazije.

A upravo te godine je Mehmed Osvajač uspeo da slomi otpor branitelja Carigrada i zauvek ukrade dušu Božijeg Grada …

Pročitajte i  Tajna skrivena u pesmi "Ne lomite mi bagrenje": Svi misle da je o Kosovu, ali njeno značenje je dublje

Približavala se Apokalipsa.

Ipak, srpska prestonica će pasti tek nekoliko godina kasnije, zajedno sa vladarskim parom i poslednjim čuvarima nemanjićkog i kosovskog Zaveta.

Pre toga su čudotvorne mošti Svetog Luke prebačene u Bosnu: u Teočak, a zatim u Jajce (gde je, za tu priliku, izgrađen hram Svetog Luke, kao grobno mesto donete svetinje).

Kasnije će „franjevci“ pokušati da krišom prenesu mošti Svetog Luke u Dubrovnik, ali će ih na putu presresti bosanski velikaš koji će za veliki iznos (a u ime poslednje bosanske kraljice) mošti Svetog Luke predati Mlečanima.

Tako je Sveti Luka doplovio u Veneciju, grad sa najviše otetog vizantijskog blaga na svojim trgovima i u svojim crkvama i palatama.

A nama je ostala samo ova melanholična priča i spomen na srpske godine boravka Svetog Hristovog Apostola i Jevanđeliste Luke.

I prilika da se sad iskreno pomolimo velikom svetitelju Svetom Luki, lekaru i filosofu, prvom portretisti Presvete Bogorodice i velikomučeniku, da se zauzme za nas i blagonaklono nas pogleda (i zaštiti potomstvo onog srpskog despota koji ga je posmrtno oslobodio iz ropstva i tako veličanstveno dočekao).

Dragoslav Bokan

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime