Свети Николај Жички: Покајање је духовна бања у којој су се купали сви творци највећих дела у хришћанским народима

Свети Николај Жички родио се у селу Лелићу недалеко од Ваљева као Никола Велимировић. Његови родтиељи су били земљорадници и побожни људи. У раној младости, Николу је отац послао у манастир Ћелије како би се описменио макар толико да уме читати позиве од власти, па да га онда задржи на селу као хранитеља и школованог човека. Међутим, када Никола покаже изузетну ревност и таленат за учење, добија препоруку од свог учитеља да школовање настави и у Ваљевској гимназији. По завршетку шестог разреда гимназије Никола се пријављује на Војну академију, али буде одбијен, а затим одлази на Богословски факултет, који ће даље одредити његову судбину. По завршетку основних студија, као врло успешан студент, своје школовање наставља у Европи путујући по Енглеској, Швајцарској, Немачкој, а касније и по Русији.

Николај Велимировић као студент
Након што је преживео дизентерију, 1 909. године, Никола одлучује да се замонаши.

Током Првог светског рата, у циљу рада на српској ствари, Српска влада упућује Николаја у Америку, а затим и у Енглеску. Ту ће, у борби за спас и уједињење српског и југословенског народа, он одржати многа предавања, захваљујући којима ће велики број добровољаца из Америке отићи на Солунски фронт, након чега ће начелник Енглеске армије изјавити да је отац Николај био трећа армија за српску и југословенску ствар.

Да је његов утицај током Првог светског рата био велики указује и то да су га Немци у Другом светском рату одмах заробили и дуго држали затвореног у манастиру Љубостиња под строго контролисаном оружаном снагом.  Николај је био пребачен у логор Дахау 1944. године, одакле је, након три месеца заточеништва, уз нагодбу, успео да побегне.
А овако је проповедао отац Николај о људима, духовним вредностима, добру и злу, политичарима:

Пут који води једном напредном човечанству зове се пожртвовање богатих за сиромашне, учених за неучене, пожртвовање великих за мале, пожртвовање појединца за целину.
Истина је шира, виша и дубља од васионе. Зато се истина не може знати – она се може открити духовном човеку, као што се дан не може знати, но може се открити отвореном оку.
Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш лечи болесника, но не убијај га мржњом својом.
Политичар је вођа људи који мање виде но он, зато он мора даље видети. Он мора видети куда води наше време, он мора прозрети у тајне историје, мора одшкринути врата будућности. Ако он не види ништа у нашем времену, ништа од хаоса и разузданости и обесвећења свих светиња и негирања и рушења свега што треба да постоји, онда њему као политичару није место у нашем времену.
Покајање је духовна бања у којој су се купали сви творци највећих дела у хришћанским народима. Сви су се они до пепела понизили и зато су били до неба узвишени.
Национализам мора имати морал и лепоту; дубок, сакрални морал и високу космичку лепоту.
Богатство је добро кад се може у добро дело обратити. Богатство је зло кад, место да да слободу човеку стави свога сопственика у службу.

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...