Од чобанина до највиших војних положаја: Завирите у музеј-кућу у којој је одрастао велики војсковођа Живојина Мишића

0
1854

У прелепом мионичком селу Струганик смештена је родна кућа Живојина Мишића. Данас она представља аутентичан споменик војводином животу и раду.

За посетиоце, кућу отвара војводин потомак Миодраг Мишић и поносно приповеда о животу и подвизима свог славног претка.

Кућа је првобитно је стављена под заштиту као кућа народног градитељства, а под заштитом државе је од 1972. године. Први део куће је етнографска поставка, где се види како је живела породица у то време. Други део је историјско-биографска поставка живота и рада Живојина Мишића богата фотографијама, документима, ратним одликовања и признањима. Кућа има двоја врата, да може и да се побегне, ако затреба. Двориште је аутентично једном сеоском домаћинству.

Поред куће, најзачајнија зграда је вајат за млади брачни пар. Да могу, када се “узму” , да се издвоје из многочлане породице.

Унутрашњост куће

Детињство и школовање

Војвода је рођен 1855. године, 20. јула као 13. дете.  У својим мемоарима написао је: “Родио сам се 7. јула по старом календару у ливади, испод шљиве ранке.” Пошто је троје деце умрло пре њега, војводини родитељи, који су веровали су у значај имена, су свом 13. детету дали име Живојин. За њега у овом крају кажу: “Од детета чобанина оваца и коза из ових брда до највиших војних положаја. ”
Породично стабло Мишића потиче од Каљевића из села Тепци испод Дурмитора. Мишо Каљевић, војводин деда, доселио се у Струганик и по њему је породица добила презиме Мишић.

Као мали није се одвајао од родитеља све до своје 6. године када почиње да чува козе и овце по околним брдима. Када је имао 10 година, на инсистирање тадашњег кмета у селу код његових родитеља, полази у школу недалеко од родне куће, у кањон реке Рибнице где се налази школа, црква и чувена Рибничка пећина која га толико плаши. Најстрашнија казна за ђака била је да га учитељ пошаље ноћу да му донесе хладне воде из пећине пуне слепих мишева. Ту је завршио два разреда, а затим га старији брат Лазар, који је већ био војно лице, одводи на даље школовање у Крагујевац где завршава трећи и четврти разред за годину како би стигао генерацију. Потом уписује гимназију која траје 6 година, а затим Војну школу коју завршава упоредо са ратом. У рат са Турцима ступа 1876. године, а после тога наставља школовање. Учио је укупно 43 предмета где је, поред стручних предмета и страних језика, 43. био танцовање (плес), јер је официр, у то време, морао да зна лепо и да игра.

Pročitajte i  Мионица ће ове године бити домаћин јубиларне 60. по реду међународне бициклистичке трке „Кроз Србију“
Браћа Лазар и Живојин Мишић, 1875. године

Како је војвода упознао своју супругу

После војних вежби и маневара у Аранђеловцу, за младе официре био је приређен бал на који су дошле све госпођице које су боравиле у бањи. На балу је било предвиђено десет игара које су госпођице имале записане на папиру, а затим су бирале са ким ће да их одиграју. Када је видео Лујзу, Живојин јој је пришао, узео  њено блокче и десет пута, поред сваке игре, написао “Живојин Мишић”. Стартовао је оштро и тако је резервисао само за себе. Обострано су се заљубили али постојао је проблем. Он је био сеоског порекла, будући официр па још и православац, а она ћерка богатог предузетника немачког порекла и протенстантске вере.

Pročitajte i  На отвореним базенима у Мионици почела сезона купања: Летња забава за све узрасте и генерације

Међутим, војвода је применио девизу која га је водила кроз живот како у сваком послу тако и у љубави “Живот је дуга и тешка борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред.” Живојин и Лујза венчали су се у храму Вазнесења у Београду, без пристанка њених родитеља. Добили су шесторо деце, три сина и три ћерке.

Лујза Мишић

Велики војсковођа српске војске

Војвода Живојин Мишић био је комадант Прве српске армије на Колубари где се и прославио. Трећег дана по завршетку Колубарске битке, добио је највише признање- чин Војводе. Био је ађутант краљ Александра Обреновића, начелник победоносно-солунске офанзиве и први начелник генералштаба војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Учествовао је у ратовима од 1876. до 1918. године, три пута је пензионизан и поново враћен у службу када је то требало отаџбини и народу. Као творац војне стратегије и доктрине, признат је од великих војних сила за највећег стратега 20. века. Умро је у Београду 20. јануара 1921. године и сахрањен је на Новом гробљу.

Живојин Мишић са краљем Александром Обреновићем у посети Хиландару

Последње војводине речи на самрти

На лечењу у Кану и Ници  пише синовима “Понео сам и униформу, не умем да идем у цивилу”. Није се излечио и враћа се у Београд. Лежи у санаторијуму на Врачару. У зору, 20. јануара 1921. године зору окупља децу око себе и каже ” Не остављам вам никакво богатство сем свог часног имена са којим ћете да се поносите кроз живот” . Тражи са му огрну војничку блузу коју је носио 47 година у 6 ратова и умире.

Pročitajte i  Чувени мајор Листер са Кошара: Невероватна и потресна прича о псу који је чувао српску војску
Фотографије и умрлица Живојина Мишића

Судбина војводиних синова и супруге

Синови Живојина Мишића

Нажалост, нема више живих мушких потомака Живојина Мишића. Најстарији син Радован умро 1945. године у немачком логору где је био заробљен као југословенски официр. Средњи син Александар страдао је јер се предао Немцима рекавши да је он Дража Михаиловић. Немци су га одвели у затвор Ваљево и када су схватили ко је он и да има пола немачке крви, понудили су му живот али под условом да ради за њих. Александар Мишић је то одбио речима: ” И то пола немачке крви истекло је на бојном пољу.” Немци су стрељали Александра и запалили до темеља летњиковац његове мајке за који су веровали да је штаб Драже Михаиловића. Најмлађи син Војислав отишао је у партизане, а после рата бавио се хортикултуром. Међутим, његов проблем је био Информбиро 1948. године, када је завршио на Голом отоку. Све је преживео и умро је у Београду 1974. године.

Лујза Мишић умрла је 1956. године 35 година после смрти мужа. У знак протеста према својим сународницима Немцима, она прелази у православље и узима крштено име Магдалена.

Погледајте галерију фотографија из музеј-куће војводе Живојина Мишића:

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име