Сењски Рудник је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Удаљен је 20 километара од Деспотовца и Ћуприје. У њему се налази истоимени рудник, најстарији активни рудник мрког угља у Србији, као и најстарије рударско насеље у Србији. У склопу рудника се налази и зграда Музеја угљарства са поставком експоната.
У периоду од изградње железнице 1892. године, која је повезала овај рудник угља са централном Србијом, до почетка II светског рата 1941. године, Сењски Рудник је био једна од најперспективнијих области у земљи. Зграда централног магацина адаптирана је 1980. године и од тада се користи као јединствени технички музеј угљарства у Србији, који презентује предмете и историју Сењског Рудника и других српских рудника угља и рударских насеља, од Римског периода до данашњих дана.
Музеј угљарства је отворен 1980. године, а од 1983. године, заједно са непосредном околином проглашен спомеником културе од велике важности за Републику Србију. Основан је ради приказивања рударско–техничко–историјског развоја нашег рудника и осталих рудника Србије. Музеј у Сењском Руднику има веома занимљиву и информативну концепцију и изложбену поставку. Стална поставка Музеја угљарства састављена је од збирки античког и средњовековног копачког алата, рударских лампи, мерних јамских инструмената, алата за рударско бушење, макета и модела, рударских машина за откопавање угља, простог ручног копачког алата, рударских униформи и костима, ордења и медаља, буради за воду, рударско – геолошких карти, фотографија, архивске грађе, уметничких дела и етнолошке збирке. Радно време музеја је од 09 до 17 часова.
У Сењском Руднику још увек ради парна машина за превоз рудара у јаму, направљена 1872. године у Грацу у аустроугарској фабрици „Јожеф Кереши“. И данас безбедно спушта рударе у јаму. Најпре је инсталирана у руднику Врдник на Фрушкој гори 1876. године, где је радила све до 1922. године, када је пребачена у Сењски Рудник. На релацији Сењски Рудник – Ћуприја 1892. пуштена је у рад и прва индустријска пруга уског колосека у Србији.
Почетком 20. века Сењски Рудник је постао највећи и најперспективни рудник мрког угља у земљи. 21. јула 1903. године се догодила велика рударска несрећа, када је цела смена погинула. Поводом те несреће мештани су 1906. године Цркву Светог Прокопија, а 21. јул је почео да се обележава као Дан рудара.
Како до Музеја угљарства?
Аутопутем према Нишу, ако крећете из Београда, чека вас око два сата вожње и око 120 пређених км. Искључује се скретањем са аутопута код Марковца одакле је Сењски Рудник удаљен 40 км, путем који води кроз Свилајнац, Деспотовац и Ресавицу. Скретањем са аутопута код Ћуприје, ако идете из правца Ниша, Сењски Рудник је удаљен 20 км.
