Iznenađujuća je upornost nekih hrišćana da se ne pričešćuju redovno. U davna vremena carevi gonitelji izdavali su zakone kojima su zabranjivali hrišćanima da se pričešćuju, te su hrišćani u susret smrti išli samo da bi učestvovali u Evharistiji. A mnogi savremeni hrišćani se bore za pravo da se ne pričešćuju. I takvo pravo pripisuju najpravilnijoj i najvernijoj tradiciji. A to je monstruozna tradicija.
To samo govori o tome da je hrišćanstvo prestalo da bude hristocentrično. Hrišćani su prestali da čekaju Hrista. Oni se plaše Hrista, ne žele da on dođe.
Mole se da odlože dolazak Antihrista. A u stvari da odlože dolazak Hrista. Brane pravo što ređeg sjedinjenja sa Hristom. Sve ovo govori ne o nekom posebnom blagočešću nego o dubini unakaženosti duhovnog života kada običaji i tradicija postaju vredniji od Hrista. Hristos poziva verujuće svake Liturgije na praznik vere. Ali svi do jednog obeshrabreni izgovaraju se – kupio sam volove, oženio sam se, ja sam kupio polje, nisam kanone pročitao, ja nisam postio tri dana, ja sam u nečistoti, više od par puta godišnje ne bi trebalo…
Strašne reči proiznosi Gospod u odgovor na ove izgovore koji svedoče samo o odbojnosti i preziru prema Gospodu : ” … niko od onih koji su pozvani neće okusiti moje večere, jer su mnogi zvani ali je malo izabranih.”
Jedan od razloga zašto sam postao sveštenik bila je…
…činjenica da je sveštenik u mogućnosti da se pričešćuje na svakoj Liturgiji. Za mene je Pričešće slično vazduhu i vodi. Bez njega počinješ da se gušiš, veneš. Verovatno mnogi hrišćani imaju baš ovaj odnos prema ovoj Velikoj Tajni.
Ako neko ne oseća potrebu da se često pričešćuje to je njegovo pravo, nemojte se pričešćivati, ali zašto to ne dozvoljavate onima koji zaista čeznu za Hristom, koji će se bez Njega ugasiti kao kandilo bez ulja. Jer o tome i Hristos govori “sami ne ulaze i drugima ne daju da uđu”. Nemojte misliti da ako dozvolite svake nedelje pričešće da će svi Čaši odjednom požuriti. Ja nikome ne zabranjujem da se pričešćuje svake nedelje. Pojedinci su se samo obradovali ovoj mogućnosti, a većina koja se nije pričešćivala tako se i ne pričešćuje. Ne treba im Hristos – njihova stvar. Duboko sam ubeđen – razlog takvog prezrivog odnosa prema Evharistiji je uzrok revolucije i progona vere u Rusiji. Broj hramova u Rusiji jednak je broju onih koji se pričešćuju. Da, istorija nas uči tome da ona nikog ne uči ničemu.
