Velika Morava pravo je srpsko blago i moramo je čuvati!
Dok je lju di ni su pri pi to mi li, is pra vi li nje ne mno go broj ne me an dre, Ve li ka Mo ra va bi la je hi ro vi ta, ne pred vi di va i opa sna. Gri zla je sop stve ne oba le. Ot ki da la nji ve. Gu ta la po lja i ba šte. Pla vi la se la.
Po sle po pla va 1963. i 1965. go di ne, po či nju ra do vi na spre ča va nju nje nog da ljeg iz li va nja. Pre se ca njem kri vi na, oku ka i za vo ja, naj du ža srp ska re ka sa ne ka da šnjih 245 ki lo me ta ra od spo ja Ju žne i Za pad ne Mo ra ve kod Sta la ća do ušća u Du nav – ko me da ru je pro seč no 230 me ta ra kub nih u se kun di – skra će na je na sa da šnjih 185 ki lo me ta ra. Ova dva kra ka re ke, ta ko đe „re gu li sa na“ zbog če stih pre li va nja ko ri ta, pri sti žu iz dva kra ja Sr bi je: Ju žnoj Mo ra vi (246 km) kod Bu ja nov ca da ju ži vot Bi nač ka Mo ra va i Pre šev ska Mo ra vi ca, a 36 ki lo me ta ra kra ću Za pad nu Mo ra vu u bli zi ni Po že ge gra de Go lij ska Mo ra vi ca i Đe ti nja.
U XIX veku začeta je ideja o izgradnji moravsko – vardarskog kanala koji bi povezao Srbiju sa Egejskim morem –
Sliv Mo ra ve od li ku je vr lo ve li ko ko le ba nje pro to ka vo de. S pro le ća, naj če šće u apri lu, za vre me naj vi šeg vo do sta ja Ve li kom Mo ra vom pro ti če i do sto pu ta vi še vo de ne go pri naj ni žim vo do sta ji ma, a na Ju žnoj Mo ra vi ko le ba nje je još ve će. Glav ne pri to ke Mo ra ve su Be li ca, Le pe ni ca i Ja se ni ca s le ve stra ne i Cr ni ca, Ra va ni ca i Re sa va sa de sne. Sve one za jed no pri pa da ju cr no mor skom sli vu.
Ve li ka Mo ra va da nas je plov na sa mo tri ki lo me tra pri ušću, pa kao san zvu či za met nu ta ide ja o iz grad nji mo rav sko-var dar skog ka na la du gog 650 ki lo me ta ra – 375 km mo rav skom tra som i 275 km var dar skom – za če ta u XIX ve ku, ko ji bi po ve zao Sr bi ju i po du nav ske ze mlje sa Egej skim mo rem.
Oko Mo ra ve se svi lo plod no, gu sto na se lje no Po mo ra vlje: upre li se voć nja ci i vi no gra di, li va de i pa šnja ci, ora ni ce i šu me. Reč na do li na u ko joj se su sre ću is toč ni, cen tral ni i za pad ni deo ze mlje. Ca ri grad ski drum ko ji ovu da pro la zi, kao ve kov na sa o bra ćaj na ve za Evro pe i Azi je, je dan je od naj va žni jih za pad no-sred njo e vrop skih put nih pra va ca ka ju go i sto ku. Voj ni put, Via mi li ta ris, moć na dža da op skr blje na mno gim utvr đe nji ma i od mo ri šti ma, po plo ča na tri de se tih go di na pr vog ve ka sa za pa da na is tok, bio je na is toj li ni ji glav na bal kan ska ma gi stra la u Rim skom, a ka sni je i u Vi zan tij skom i Oto man skom car stvu.
Latini su je zvali Margus, a danas joj prete divlje deponije, otpadi iz klanica, kanalizacije… nelegalne šljunkare podrivaju njeno dno –
Iza Ri mlja na, či jih je še sna est ca re va ro đe no na te ri to ri ji da na šnje Sr bi je, uz gra di telj ske i mno ge dru ge tra go ve pri su stva na na šem pro sto ru, osta lo je i la tin sko ime ove re ke: Ve li ku Mo ra vu na zva li su Mar gus, Za pad nu – Bron gus, a Ju žnu – An grus. Sred njo ve kov na Sr bi ja osta vi la nam je Mo rav sku ško lu, je din stve ni stil u srp skoj umet no sti ko ji ob u hva ta pe riod od se dam de se tih go di na XIV ve ka do pa da De spo to vi ne 1459. go di ne.
Mo ra va pro ti če kroz dva na est op šti na i po kraj de se tak gra do va. Duž oba le se u tok re ke ce di na de se ti ne de po ni ja, stru ja no si sva ko ja ki ot pad – iz ka na li za ci ja, kla ni ca, bol ni ca i ti ho na ra sle, sla bo kon tro li sa ne, „pri mi tiv ne“ in du stri je. Ne le gal ne šljun ka re ne mi lo srd no pod ri va ju dno, du be u nje mu kra te re „ide al ne“ za od la ga nje sme ća. Se lja ci se oslo ba đa ju ot pa da iz svo jih šta la. Svi kao da tr če na oba lu sa mo da se re še sop stve nog đu bre ta. Ne pri me re ne ljud ske ak tiv no sti po ti sku ju ži vi svet. Da li će že lja za pro fi tom, ko ja se na oba la ma Mo ra ve iz met nu la u op se si ju i strast, osa ka ti ti biće re ke? Ho će li ri bo lov ci iz nje usko ro va di ti sa mo sta re ci pe le?
Re ka se, me đu tim, ne kim ču dom sa ma bra ni od čo ve ka. U vr ba ci ma, ba gre ma ri ma i to po lja ci ma duž či ta vog to ka cvr ku će vi še od sto vr sta pti ca, a mo rav ski vi ro vi i po red sveg ne ma ra – ni su „pra zni“. Ri bo lov ci se i da lje „bo re“ sa ka ra šem, bu co vom, ša ra nom, mre nom, smu đem, štu kom, so mom pa i sko ba ljem i kle nom, što ohra bru je i da je na du da ži vi svet u du bi na ma još ima sna ge.
Autor: Darko Kalezić/National Geographic-Srbija
