Бака Јелена води један од најгледанијих Јутјуб канала – Код баке у гостима – на коме можемо уживати у њеним предивним специјалитетима.
Како је сама једном приликом рекла, највећа подршка и помоћ како у животу, тако и у кухињи је њен дека, са којим ће ове године обележити 50 година брака.
За магазин Стил открила је неке детаље из свог живота, а ми вам преносимо шта је рекла о томе како опстати у браку толики низ година.
– Наш први сусрет је био кад сам била друга година средње школе. Сећам се ко данас, била сам са једном другарицом у граду и видим згодног момка на бицикли, зазвиждала сам, он се махинално окренуо и скоро ударио у једна кола. Погледао ме и насмејао се. Преко неких девојака ступили смо у везу и забављали се 2 године. Ја сам била у интернату и мој орман је увек био обијан, јер је увек био пун чоколада и то оних великих. Он је био запослен, а ја школарац.
– После школе и добијања дипломе, направили смо једну малу скромну свадбу. Мене је толико нешто било срамота да сам молила Бога да пада киша да ме нико не види. И заиста је киша падала као из кабла. Боже како смо били млади и лепи. Био је то 18. октобар 1970 год.
А ево како је посаветовала младе парове како да одрже овако дуг брак.
Да би опстали овако дуго у браку као бака и дека потребна је љубав, разумевање, поштовање и толеранција…
Поручујем свим младим паровима који реше да се узму и ступе у брак да морају то да схвате озбиљно, не може после прве свађе рећи: “Ја идем код своје мајке!”
Не, нарочито кад дођу дечица… Све је то део живота па и препирке које се морају завршити опроштајем и што је веома важно не треба бити злопамтило.
Треба да опростите једно другоме. Најбоље је ако је изводљиво да млади брачни парови живе самостално и да се нико не меша у њихов живот. Ако сад погреше сутра неће – учиће на својим грешкама.Дејка и ја, када се по некад закачимо то су секунде у питању и после минут ми пијемо кафу и разговарамо као да ништа није било. Никад, док сам била млађа, нисам ни помислила а камоли рекла: “ја идем код мајке”.
Схватила сам тај брак од почетка озбиљно и тако ће бити до краја..Сви ми планемо за секунду, тако и ми али се одмах повучемо и живот иде даље…
Боримо се са животом и молимо Бога да нам да здравље, покушавамо да од живота узмемо само оно што је најлеше, а све оно што нас чини несрећним остављамо иза себе.. Главу горе живот иде даље…..
Стил.Курир
