Najpotresnija pesma Jovna Dučića: Bila je ZABRANjENA u Srbiji, jer je pevala o poklju našeg naroda u Bosni

0
6116

Izveštaje o pokoljima nad Srbima od strane ustaša, Dučić je prihvatio veoma teško. Plakao je, očajavao i tugovao nad tragedijom svog naroda. Tako je, 20.10.1941. godine, nastala njegova manje poznata, anatemisana pesma “Vrbas”. Prvi put je, kao citat (!), štampana u američkom izdanju Dučićevih sabranih dela 1951. godine, i to u odeljku “Umesto predgovora”, Luke M. Pejovića. Iz prevelikog poštovanja prema mrtvom pesniku, Pejović nije želeo da svoj tekst nazove predgovorom. U njemu je opisao i poslednje Dučićeve dane, provedene kod rođaka Mihaila Dučića u “Vili na jezeru”:

U “Vili na Jezeru” Dučić je pisao, pevao i plakao, čitajući izveštaje o strašnim pokoljima Srba u Bosni i u Pavelićevoj Hrvatskoj. Tu je on spevao i svoju poznati pesmu ‘Vrbas’, za koju Slobodan Jovanović kaže:

Pročitajte i  Pilav po bakinom receptu: Najzdraviji ručak za CELU porodicu!

“Njegova pesma ‘Vrbas’, ispevana povodom pokolja Srba u Bosni, biće zabeležena u svakoj antologiji našeg patriotskog pesništva, isto onako kao Zmajeva ‘Vila’, Jakšićevo ‘Padajte, Braćo’, Vojislavljevo ‘Na Vardaru’, Rakićevo ‘Na Gazi Mestanu’… U danima velikog srpskog stradanja i mučeništva, Dučić je našao reči koje su mogle biti melem narodnom bolu”.

Pročitajte i  Govori srpski da te ceo svet razume: Iznenadiće vas koje srpske reči koriste i Englezi

Pesmu ‘Vrbas’, spevanu 20. oktobra 1941. američki Srbi su duboko osetili. Zato će Dučić među njima živeti dokle god bude živela srpska misao i Srpstvo u Americi.”

VRBAS
Nosi, srpska reko, krv naših sinova,
jer krvave reke svud su naše međe;
Mačevi ubica svi su istog kova –
Sad nosi unuke kud nosaše pređe.

Primi krv nejači u svetle ti pene,
Sto puta je za te i pre umirala:
Da je ne poloču pogane hijene,
Da ne metnu u nju otrova i kala.

Pročitajte i  Miroslav Mika Antić - "OČI": U svakom septembru ima nečeg nalik na tihe rastanke...

Naše su pobede i zastave naše
Tvoj veliki zavet gordosti i besa –
Jedine u tebi što se ogledaše,
I jedine ovde digle do nebesa.

Beše tada slavna a sad si i sveta,
Pevaj sva krvava kroz njive i luge.
Naša zvezda slave sad i dalje cveta:
Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.

Nosi mora krvi da ih ne pokradu,
Nosi reko srpska, krv nevinih žrtvi:
Radosne pobede heroji nam dadu,
Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime