Najstarije drvo u Srbiji, ali i na Balkanu, nalazi se u selu Divljana kod Bele Palanke. U pitanju je zavetni hrast star gotovo jedan milenijum! 1.023 godine zasadili su ga podanici makedonskog cara Samuila, koji je živeo od 958. do 1014. godine.
Hrast je velika atrakcija, ali i sveto drvo – zapis prema kome se meštani odnose sa velikim poštovanjem. Iznenadiće vas i oduševiti njegova priča…
U prečniku broji tri metra. Nalazi se na crkvenom posedu. Sa gornje strane stablo je zdravo, ali je interesantno da je sa donje strane zapravo šuplje toliko da u šupljinu mogu stati sto i dve stolice. Zbog fascinantne šupljine stablo sa donje strane izgleda kao pećina.
Do pre sedam, osam godina ovde se donosila litija, slavila se Sveta Trojica, igralo se kolo, pevalo se, veselilo… ali je to ostalo samo u sećanju, jer se više nažalost to ne praktikuje.
Na svega desetak metara od hrasta starog 1.023 godine nalazi se još jedan hrast, star više od 500 godina, ispod koga se nalazi izvor veoma jake bioenergije koji, po pričama meštana, pomaže u lečenju raznih bolesti.
Nekada je pored izvora stajala tabla sa napisanom terapijom. Dolazio je veliki broj ljudi, razni bioenergičari, poznati lekari. Ta bioenergija, po priči ljudi koji su ovde dolazili, leči kostobolju, skida pritisak, a jednom mladiću iz Pirota pomogla je da ustane iz invalidskih kolica, iako je bio nepokretan.
Iako zavetni hrastovi u ovom delu Srbije predstavljaju velike svetinje, zbog čega ljudi koji žive u njihovoj okolini ne smeju ni granu da polome zbog, kako kažu, straha od prokletstva, ni ovaj hrast nije ostao “imun” na tragače za zlatom koji su u više navrata kopali rupe u okolini hrasta u potrazi za zlatom.
Među tragačima se veruje da…
Zavetni hrastovi zapravo predstavljaju, zbog svoje dugovečnosti, odličan “signal” da se ili ispod njega ili u neposrednoj okolini nalazi zakopano blago iz vremena Turaka, čiji su karavani sa zaplenjenim zlatom od naroda prolazili ovim prostorima na putu ka Istanbulu.
