Ovaj izraz danas uglavnom upotrebaljavamo u značenju: začarani krug, zavrzlama, vrtlog, zbrka, haos, ili da bismo označili neku situaciju kojoj ne vidimo rešenja ili iz koje ne vidimo izlaz.
Evo odakle je nastao taj izraz.
Prema narodnom verovanju, vrzino kolo je mesto na kojem se u noći skupljaju veštice, vile i vampiri i, igrajući igru, stvaraju začarani krug.
O ovom narodnom verovanju svedoči i Vuk Karadžič koji je zapisao:
„Kako „Srblji pripovijedaju” dvanaest đaka kada izuče dvanaest škola odu na vrzino kolo, pa čitajući neku naročitu knjigu jedan od njih nestane. Učesnici neobičnog obreda posle toga zovu se grabancijaši, odrpani i pocepani idu sa đavolima i vilama i vode oblake u vreme oluje i grmljavine (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mnogo učio.)
Iz ovakvih predstava o začaranim mestima, koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je današnje značenje izraza vrzino kolo- začarani krug.
To je kolo u koje nehotice i nevino uđemo a jedva izađemo.
Upotrebljava u zamršenim situacijama kada se govori više istina, kada je teško doći do pravednog resenja ili kada neko toliko iskomplikuje stvari oko sebe da više niko ne može da ih otpetlja.
U svakodnevnom životu, vrzino kolo na duhovit način podrazumeva sledeće:
- Kada pijete zato što nemate devojku, a ne možete da je nađete zato što ste uvek pijani.
- Šetanje od šaltera do šaltera i od kancelarije do kancelarije u bilo kojoj administrativnoj ustanovi a nikako da završite posao jer vam uvek neki papir fali.
