Kad neko hoće da istakne kako nije lud, glup, naivan ili blesav, reći će za sebe da nije pao s kruške.
Evo i zašto je to tako. Naime, u narodu postoji verovanje da je kruška drvo demona, drvo zla, pod njom se skupljaju đavoli, na kome živi veštica…
Mit o krušci kao zlom drvetu najverovatnije potiče iz jedne slavonske varijante poznate bajalice koju veštice govore kada se mažu mašću da bi poletele: Ni o kladu, ni o panj, ni o drvo, ni o kamen, ni o krušku Todorovu, iz čega se zaključuje da je staro kruškino drvo kod nas na zlu glasu.
Iako postoje zapisi da je kruška u staroj religiji uživala i izvestan kult, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao zlo drvo na kome se skupljaju đavoli, veštice, i druga zla čudovišta, pa čak i sama Smrt. One ljude koji bi se slučajno našli u tom društvu na krušci, pa pali sa nje, narod bi smatrao ludim, glupim, nerazboritim, blesavim.
