Народне загонетке спадају у врсту народне мудрости, које су у нашем народу данас готово заборављене. Некада су служиле као као вид забаве око огњишта и у раду, а подједнако су их волеле и деца и одрасли.
Оно што загонетку чини посебно интересантном јесте то што се појам представља у посебном, скривеном виду, те је потребно његово одгонетање. Да би се што прецизније стигло до решења, загонетку је потребно што пажљивије читати.
Дубином мисли, лепотом изражаја и разноликошћу садржаја, потекле директо из народа загонетке представљају право богатство нашег културног наслеђа.
1.
Ај, море, ај! Што је, море, што? Ко је тамо то?
/Одјек/
2.
Ђеца мајци кажи: пију, пију;
а мајка њих пита: ко, ко?
/Пилићи и квочка/
3.
Ја се зовем куку и руз,
без мене вам куку и леле.
/Кукуруз/
4.
Нити ти, нити ја,
ни ти не мош погодити,
само ти се каже.
/Нити/
5.
Пара се зове, а пара није;
а ко је нема, хљеба не ије.
/Пара од дисања, дах/
6.
Бијело као гуска, иде као гуска,
и дречи као гуска, а није гуска.
/Гусан/
7.
Одоше два оца и два сина у шуму,
расцијепише један ћутак на четворо,
сваки по једну четврт узеше,
а једна четврт остаде.
/Деда, син и унук/
8.
Подиже се муж и жена,
брат и сестра, зет и шура,
понесоше хљебац и по,
кад подијелише сваком по по хљеба допаде.
/Муж, жена и женин брат/
9.
Бијело је сир није,
репато је миш није,
со лиже во није.
/Ротква/
10.
Зелено као трава,
лиже со ко крава.
/Краставац/
11.
Круну имам – нисам краљица,
кожу имам – а нисам кравица.
/Мушмула/
12.
Роге има, коза није,
траву пасе, овца није,
самар носи, коњ није.
/Пуж/
13.
Шарено је, змија није,
а од жене ти је верније.
/Пас/
14.
Веће од коња, мање од магарета.
/Седло/
15.
Дрвен трбух, кожна леђа, длакама говори.
/Гусле/
16.
Зими пуно, лети празно.
/Амбар/
17.
Зла мила у зли се колач свила.
/Змија/
18.
Ја сам црна и црвена
свакоме сам мужу жена.
/Земља/
19.
Кад видиш, онда га не видиш,
а кад не видиш, онда га видиш.
/Мрак/
20.
Како у соби, тако и напољу.
/Прозор/
21.
Као жица танко,
као змија витко,
пуца као пушка,
ује као вашка.
/Бич/
22.
Мање од мака, а дигне јунака.
/Бува/
23.
Озго плоча, оздо плоча,
а у среди живо мрда.
/Корњача/
24.
О клину виси, о злу мисли.
/Пушка/
25.
Црно мало воду пило,
у соби се подбочило.
/Крчаг/
26.
Висјела је висјелица;
под њом сједи косматица,
Бога моли косматица,
да јој падне висјелица.
/Кобасица и мачка/
27.
Заврзање, загреање,
завр тамо, заврт амо,
ја тебе скукуљежих.
/Жито/
28.
Ивер, север, каћипер,
свуд кроз гору накићен.
/Сунце/
29.
Преко шуме шум, шум;
преко поља кас, кас,
па у воду тумбас.
/Жаба/
30.
Безубо прасе јуначку главу попасе.
/Бритва/
31.
Голо момче кроз гору промаче
и изнесе косу у зубима.
/Чешаљ/
32.
Гурава кобила све поље побила.
/Коса/
33.
Два локвања око пања.
/Уши/
34.
Пали – паприка није,
пече – а ватра није,
боде – а драча није.
/Коприва/
35.
Земља земљу копа.
/Човек/
36.
Нит’ шушну, нит’ бушну,
а у кућу дође.
/Мрак/
37.
Посејах семе, побрах мешине.
/Паприка/
38.
Црн галоња у небо зја.
/Димњак/
39.
Црно устаде, бело остаде.
/Квочка и јаје/
40.
Висок тата, плосна мама,
буновит зет, манита девојка.
/Небо, земља, ветар, магла/
41.
Гора је роди, роса је доји,
а сунце узгоји.
/Вила/
42.
Кад изидем на сребрно гувно,
и ударим у све свире,
ушима ме чују,
а очима не виде.
/Ветар/
43.
Лијеска тролијеска, у лијесци
огањ гори, а у огњу човек стоји.
/Огледало/
44.
Мркоња на земљу паде,
сав свијет не може да га дигне,
док не дође брат бијелоња.
/Ноћ и Сунце/
45.
Прођох воду, не уквасих се,
прођох ватру, не изгоријех се.
/Ветар/
46.
Пун тор златорудих оваца,
међу њима чобан-баша
у млатне хаљине.
/Месец и звезде/
47.
У сред куће змајево гнездо.
/Огњиште/
48.
Двије виле међу двије ст’јене,
сваког виде, само себе не виде.
/Очњи вид/
49.
Лежи змај међу два дола криводола.
/Сабља/
50.
У нашег бијелца девет покроваца,
и опет му се ребра виде.
/Бели лук/
51.
Озгор иде мајка бе,
син је зове, мајко ве!
/Овца и јагње/
52.
Послао цар царици
у тисовој каблици
дванаест златних јабука
у свакој јабуци по четири кришке
у свакој кришци по седам семена.
/Година/
ОПАНАК
