Наши стари веровали су да, када неко не може да спава, онда му се овако трипут баје:
Дува ветар! Дува ветар! Дува преко високих гора, преко широких поља, преко великих вода! Дува преко родних воћака, преко грозних винограда! Дува преко коренитих кукуруза, преко танких конопаља, преко кластих јечмова!Преко пшенице белице, преко зелене детелине!… Дува ветар! Дува ветар! Дува преко медведа, преко јелена, преко срна, преко куријака, преко лициса, преко зечева!
Дува преко коња, преко гооведа,преко оваца,преко коза, преко кокоши,преко голубова! Преко врана, сврака,чанака,вивака, славуја, врабаца! Дува ветар! Дува ветар! Дува преко свега и свачега, док не подува башега Н…..сам богодан!
