Posle progona iz Prizrena 1999. Nataša se u potpunosti posvetila deci i porodici sve do 2008. – Živimo na 54 kvadrata u stanu mojih roditelja – to je jako malo. -Roditelji volite i hvalite svoju decu, kaže Nataša.

Nataša Šemić, rođena u Lipljanu, pedesetgodišnjakinja, majka šestoro dece, načelnik Odeljenja za investiciono održavanje poslovnog prostora Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda, jedna je vrlo dinamična, organizovana i uspešna, lepa, majka i žena.

Sa Rankom Šemićem, poznatim pevačem, sklopila je brak 1990.godine, i živeli su u Prizrenu. Već sledeće godine diplomirala je na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Prištini u roku, sa prosekom 8,46.

– Fakultet sam završila posle rođenja našeg prvog deteta – sina Ognjena koji je danas master građevine, zaposlen u Novom Sadu. Sad kad pogledam unazad, vidim koliko je sve to bilo naporno. Ali, imala sam veliku podršku roditelja i ljubav moga divnog supruga.

Nataša je zadržana na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Prištini, kao asistent-pripravnik. Zatim je rodila drugo dete Zoranu, koja je apsolevent na Šumarskom fakultetu, zaposlena u jednoj agenciji. Po rođenju drugog deteta Nataša je zbog porodice i putovanja prešla da radi u JKP Cvilen u Prizrenu, kao rukovodilac investicija.

Rađala i pod bombama, u Prizrenu

-Posle drugog deteta bio je period kad sam mislila da je to to, i da smo srećni sa dvoje dece. Pokajala sam se i 1997.godine i „desila se“ Anđela, naše treće dete, ona je student druge godine na Fakultetu političkih nauka-smer međunarodni odnosi.
Od Anđelinog rođenja, sam u stvari, i prestala da radim do 2008. godine, priča Nataša.

Pročitajte i  Zbog ovog događaja naša glumica osedela je u TRENU! Jeziva priča iz života Rahele Ferari

U ratu 1999. godine, pod svećama u bolnici u Prizrenu, i pod bombama, Nataša je rodila četvrto dete, sina Mihaila koji je ove godine maturirao u 13. Beogradskoj gimnaziji.

-Iste godine 14. juna, sa četvoro male dece, Mihailo ima samo mesec dana, napuštamo Prizren, napuštamo Kosovo i Metohiju, isterani iz svog doma, ostavljajući za sobom kompletan deo života. Nastavljamo da živimo u Beogradu. Bilo je potrebno da jedno od nas bude uz decu. U tom periodu sam potpuno objasnila sebi da je porodica iznad svega i da treba da se posvetim deci u potpunosti. Rađam Teodoru 2001. , ona je učenik Tehničke škole u Beogradu i Nikolu 2006. godine, koji je u petom razredu osnovne škole, kaže Nataša.

Nije lako kad ostanete u drugom stanju peti, pa šesti put… nije lako ni fizički, a da ne pričam o trenucima kad sam uistinu pomišljala – zar opet…

– Teško je odreći se ličnih ugodnosti, da ne pričam o svetu – svi vas gledaju kao ludu, glupu, zaostalu…. Volimo decu a potičemo iz porodica gde su naši roditelji imali po troje dece… a naše bake po šestoro… seća se Nataša.

Naravno da je to sve dar od Boga… jer kad smo1999. ostali bez igde ičega-kuća opljačkana, a Ranko sve vreme rata na samoj granici prema Albaniji… a mi ostali živi i zdravi, bili smo srećni što smo „na broju“. U Beogradu sve iz početka… Počela sam ponovo da radim tek 2008. godine…

Blagodat porodičnih okupljanja

– Subota i nedelja su dani kad se okupljamo… Svi volimo te ručkove i večere kad smo zajedno. Mnogo je važna zajednica, da deca vole svoj dom. Tada se ispričamo, smejemo, dogovorimo, radujemo a i tugujemo… Najviše volimo Badnje veče, Božić, Vaskrs, našu slavu Svetog oca Nikolaja, kad je sve svečano u slavu Boga – to su trpeze ljubavi i one su najlepše…

Pročitajte i  Gradonačelnik Bakić prisustvovao obeležavanju dvanaeste godišnjice od osnivanja Zavičajnog udruženja "Dalmacija" iz Subotice

Rođendane ne slavimo , ali obeležimo i to je prilika da se okupimo sa bakom i dekom, a tetke i stric ako stignu dođu i oni sa svojim divnim porodicama i to su divna okupljanja…

Nikola je najmlađi pa je, kako majka kaže, ipak malo razmažen… ili prezaštićen, ali to će ova porodica da ispravi. Nikola je dete novih informacionih tehnologija. Porodica insistira na druženju, ali se i to završi sa mobilnim u parku…

-Živimo na 54 kvadrata u stanu mojih roditelja. Iskreno – to jako malo.

Institucije GO Savski venac – u kojoj sam radila i Gradska uprava grada Beograda, u kojoj sada radim po tom pitanju nisu se pokazale zainteresovanim za bilo kakvu pomoć u obliku nekog proširenja stana…

Ispite spremaju u čitaonicama
Dok su mali – u osnovnoj školi, deca porodice Šemić uče zajedno – gde god nađu malo tišine, ili sa majkom Natašom ili sa nekim starijim detetom. Pomažu jedni drugima. A na fakultetu, Šemići uglavnom uče u čitaonicama…

U kućnim poslovima pomažu svi. Nataša voli uređivanje doma i to se odmah vidi, ali joj pomažu svi u kući.

-Ranko je moj veliki pomoćnik, on sve nabavlja, ja ne znam šta je to pijaca…i voli da kuva. I deca vole da kuvaju ponekad neke svoje specijalitete…

Pročitajte i  STARI ZABORAVLJENI ZANATI: Čime su se bavile abadžije, mutavdžije, rabažije, opančari, kujundžije

Porodica Šemić je najviše pažnje poklanja obrazovanju i razvijanju talenata kod svoje dece. Vole sport i muziku…

– Ognjen i Zorana su uz našu veliku podršku bili pre dve godine u Americi na Aljasci u gradu Enkoridžu, što smatram našim velikim zajedničkim uspehom, napominje Nataša. Išli su kao studenti, kroz program WORK AND TRAVELL, na pet meseci boravka i rada u Americi. Nije bilo lako, obavljali su sezonske poslove, ali im se želja ostvarila. Stekli su iskustvo, prijatelje, naučili jezik…i tada sebi platili obilazak Las Vegasa, Los Anđelesa, San Dijega,Čikaga i Njujorka…

-Trudila sam se da im pružim što više nežnosti i ljubavi. Tata je ponekad malo i strožiji – tako i treba. Iskrene ljubavi ima, da ih ničim ne uslovljavam nikada… da ih volim i kad pogreše…da ih slušam. Bilo je i galame kad sam bila mlađa, sad ne galamim- vrlo retko…

Mnogo je važno sačuvati ih od tog kritikovanja pred „svetom“. Dete je najvažnije. Roditelji volite svoju decu… ljubite ih i hvalite ih… polako, sa ljubavlju, sa smirenjem…

Decu vaspitavamo da pre svega veruju u Boga i da se Bogu mole, da budu dobri, časni, pošteni, mudri i vredni ljudi, da vole bližnje, da ne budu zlobni, da žive u istini i ljubavi, bez licemerstva i lukavstva, da vole svoj dom i porodicu, da poštuju druge ljude i njihove običaje i veru, da brane sebe i svoje, da vole svoju otadžbinu, da se trude, uče i rade, rekla nam je Nataša.

Autor: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime