Одавно је већ познато да у Србији важи традиција да сваки рођак има своје име. Ту компиковану мрежу назива од таште и свекрве до јетрве, зета, пашеног… често је тешко запамтити, те се дешава да само упаднемо у конфузију кад се користимо тим називима.
Међутим, оно што је посебно интересантно када су ови називи у питању јесте одакле они потичу и како су, заправо, настали.
Ови називи користе се већ вековима, а за многе називе не постоји објашњење како су настали.
Заова
Заова је мужевљева сестра, те за њу важи да због велике, понекад посесивне, љубави према брату смешта његовој жени или супротно- жена смешта заови, како не би делила мужевњеву љубав. Често се жена и заова не подносе, јер једна тежи да мушкарца одвоји од породице и створи нову- своју породицу, док друга тежи да брата задржи.
У нашој народној традицији, како лирској, тако и епској, често се истиче љубав сестре према брату. Један од интересантних примера те љубави је и лирска народна песма: Највећа је жалост за братом
Сунце зaђе за Невен за гору,
Jунаци се из мора извозе,
Броjила их млада Ђурђевица,
Све јунакe на броj наброjила,
До три њена добра не наброjи:
Прво добро Ђурђa господара,
Друго добро ручнога ђевepa,
Треће добро брата poђенoгa.
За Ђурђем je косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже, коса опет расте;
Лицe грди, а лице израста;
Али очи не могу израсти,
нити срце за братом рођеним.
Код нас је остала сачувана и легенда, по којој је касније настала песма “Бог никоме дужан не остаје”, а за њу је везан и настанак манастира Заовине код Пожеревца:
Јелица је била сестра локалних властелина Павла и Радула. Павлова супруга је била љубоморна на њу, због чега је убила сопствено дете и за то оптужила Јелицу. Браћа су јој у то поверовала и за казну су везала сестру за четири коња, које су након тога пустили на четири стране света да је растргну. На месту на коме је пало њено тело настала је црква, око које су касније браћа подигла манастир, након што су сазнали истину и покајали се.
Сматра се да је реч заова кованица од: зла и ова.
Јетрве
Јетрва је назив за супруге два брата. Међу јетрвама увек постоји такмичење која ће бити боља и која ће добити више наклоности мужевњеве породице.
Назив јетрва асоцира на реч јетра, јер је то жена која вам једе јетру и ствара велике муке.
Често се каже за две сестре које нису у добрим односима: Свађате се као две јетрве.
Свекрва
Свекрва је назив за мужевњеву мајку. Како од давнина постоји мишљење, свекрва и снаха су често у врло лошим односима. свекрва готово никада није задовољна избором супруге свог сина. Такође, за њу важи и то да се често меша у синовљев брак и ново домаћинство, те тако ствара раскол у браку.
Сматра се да је назив свекрва кованица настала од: за све крива.
Снаха
Мужевљева породица и рођаци супругу свог рођака називају снајом. Снаха је прилично стара реч у српском језику. Највероватније потиче од индоевропског облика снусос, које означава неку врсту везивања, стварања нових породичних односа. Ту тврдњу може поткрепити и немачка реч за узицу или врпцу – schnur (шнур).
Зет
Женина породица и рођаци називају супруга своје рођаке зетом. У питању је старословенска реч, а према неким изворима је настала од речи genh (жен), која значи дати живот.
Стриц
Назив за очевог брата потиче од индоевропског назива за оца – пштруо. Од њега је направљена изведеница, коју бисмо могли да преведемо као “други отац”.
Свастика
Основа за назив женине сестре је у речи сваст. Етимолошки можемо доћи до речи свак, односно речи свој. Тако да би свастика била својита. Свастика је и симбол још из предхришћањске културе и означавао је срећу и благостање, па можда назив потиче и одате, јер постоји српска пословица “Ко није пробао сваст, не зна шта је сласт”.
Аутор: Опанак/Noizz
