Једна од последњих улога Небојше Глоговца у документарцу за манастир Острог: Погледајте најаву за филм о животу нановијег српског свеца Светог Мардарија

0
1391

“Тихи кутак Христов ” још један је у низу филм у коме је глумио недавно преминули глумац Небојша Глоговац и кога ће публика тек имати прилике да погледа.
У овом филму Глоговац се појављује у улози свештеника, који у болници причешћује владику Мардарија, који је на самрти.
Документарац “Тихи кутак Христов” публика ће имати прилике премијерно да погледа 4. мајау крипти Храма Светог Саве на Врачару. Филм је снимљен у част светог Мардарија Либертвилског, најновијег српског свеца, у продукцији манастира Острог и у сарадњи с “Делиус филмом”, а њему је интимно и лично био веома важан. Глоговац тумачи лик свештеника Жике, а своје сцене урадио је с кумом Слободом Мићаловић и Радивојем Рашом Буквићем. Небојша је ову улогу снимио без хонорара, а посебно се радовао што ради са супругом свога кума Војина Ћетковића.
Покојни глумац дете је свештеника и проте Милована Глоговца, а није му први пут да облачи мантију. Већ је маестрално одиграо улогу свештеника у серији “Мој рођак са села”, где причешћује баку пред смрт и пева песму “А што ти је, мила кћери”.
Режију “Тихог кутка Христовог” потписује Радисав Јеврић, а главну улогу тумачи Радивоје Раша Буквић, који игра владику Мардарија. Глоговцу је ово био последњи документарац у каријери, а после је снимио и два играна филма “Заспанка за војнике” и “Јужни ветар”.
Филм о Светом Мардарију Либертвилском сведочанство је о првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Снимљен је поводом представљања његових светих моштију након 82 године од упокојења. Идеја овог пројекта је да филм буде савремено житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас светитеља признатог од Српске, Руске и Молдавске православне цркве.
Он је живео у Русији и Србији, а окупио је расељене Србе и у Чикагу. У Либертвилу је пронашао имање које га је навише подсећало на окружење у којима се налазе манастири-сиротишта у отаџбини. Новац за куповину земљишта дао му је Михајло Пупин. На том имању сазидан је манастир Светом Сави, сиротиште и дом за старе, као и гробље које су са правом називали “мала Србија”. Владика Мардарије упокојио се 12. децембра 1935. године у 46. години земаљског живота. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу. Године 2015. Сабор СПЦ донео је одлуку о канонизацији Светог Мардарија, а његове нетрулежне мошти откривене су у мају прошле године.

Inicijalizacija u toku...
Pročitajte i  "Ти ме упути, СРПСКОГ ђака... " Молитва из читанке Краљевине Црне Горе из 1906. године данас подиже велику прашину

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име