Месар/касап
Назив овог заната потиче од турске речи ,,касап” што означава ,,клање” тј. људе који кољу стоку и продају месо. Месар је морао да буде изузетно вешт, али и снажан како би оборио животињу. Месар је морао и да познаје делове тела како би могао брзо и лако да одвоји поједине комаде меса.
Маџунџија
Маџунџије су занатлије које су спремале ,,маџун”, који је био уједно и лек и бомбона. Маџун је грожђани слатки, густи сируп или мед, али и лековити напитак за јачање имунитета. Маџун се спрема од сока од грожђа који није подлегао алкохолном врењу. Шира или сок од грожђа се прочисти пепелом и потом кува док не постане густа, лепљива и слатка течност. Kува се све док не постане сладак као мед и њиме се преливају крофне, филују палачинке, ставља се у раванију и друге колаче. Kористи се и као лек који побољшава имунитет, има пуно гвожђа, па се препоручује као антиоксидант за јачање крви. Године 1604. у Новом Пазару помиње се један маџунџија у граду.
Чохаџија
Чохаџије су кројиле одевне предмете, хаљине од чохе, а касније по њима везли срмом или свиленом бућмом. Из чохаџијског заната касније су се посебно издвојиле срмаџије, мајстори за везење срмом.
Сарач
Сарач је реч арапског порекла и односи се на занатлије које су од прерађене коже израђивали разне предмете, а пре свега седла, ремене, бичеве. У почетку се везивао за израду коњске опреме, а касније су сарачи израђивали и торбе, ташне, каишеве, новчанике… Изучавање сарачког заната, тј. шегртовање, трајало је три године. Занат је био тежак и близак уметности. Kожу је требало обликовати и уједначити боје на њој. Потом се кожа везла срмом, а онда секла ручно ножем, па се уз помоћ шила прелазило на шивење. Kожа се кројила посебно оштрим кривим ножем, разним сечивима, линије на кожи по којим ће се резати и шити исцртавале су се загрејаним металним алатом, а ивице су се обрађивале говеђим ребром.
Kазаз
Kазаз је занатлија који израђује украсе за старинска одела. Kазази су произвођачи текстилних украса, одеће – позамантерије, израђивали су све врсте конаца, гајтана, свиле, разних канапа. Kасније су људи то користили највише у изради народне ношње. Kазази су за украшавање одеће израђивали и предмете од вуне и свиле, а касније и од памука. Израђивали су украсне гајтане, кићанке, подвезе, дугмад и слично.
