Немачка нобеловка Херта Милер овогодишња је главна гошћа Сајма књига. Дочекана је као врло уважен и значајан гост, а за узврат “поклонила” врло оштру критику на рачун наше нације.
Наиме, у понедељак увече у пуној сали Југословенског драмског позоришта њено обраћање разбеснело је публику која је у знак протеста напустила салу. Својим скандалозним изјавама, у којима је правдала НАТО бомбардовање, оптуживала је Србе и Српску православну цркву за рат на Косову и Метохији и у Босни, бацила је неприхватљиву идеолошку сенку на београдски празник писане речи.
Током 1999. године када је Београд бомбардован Милерова је у есеју написала да не разуме арогантни став према НАТО-у који показују многи и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена.
О њему је писала да је за девет година водио четири рата и прагматично оснивао гробља као што други граде улице и да се до њега не може стићи речима, а на њене речи подсетио ју је новинар и писац Михаел Мартинес на књижевној вечери која је у понедељак увече одржана у Југословенском драмском позоришту.
– Што се тиче тема о рату истог сам мишљења. Косову и Босни је нането толико зла и то је био тај грозни национализам у чему је и Српска православна црква доста учествовала. Нисам то очекивала и била сам престрашена да се то дешава у Југославији зато што је то била отворена земља – рекла је Милерова.
– За Румунију је Југославија у оно време била полурај. Управо је невероватно да је у таквој земљи могао национализам да експлодира и да до те мере одведе на странпутице. Загревање и подривање је довело до тога да су људи изгубили разум. Земља се поделила и за све то има разлога.
Херта Милер је тад у есеју написала да би била срећна да је НАТО дошао у Румунију, али није. Румуни су једни против других морали да проливају крв како би смакли Чаушескуа. Тема многих њених књига је управо живот и бекство из Чаушескуове диктатуре. Но, светски позната списатељка изнела је мишљење и о дешавањима у Украјини и рекла да је душа боли када види шта Руси данас тамо чине.
– У неким филмовима сам видела неке ствари на Косову када су били немири, а тада је већ било војних захвата. Ова земља је сама себи нанела зло. Срби су себи нанели патњу и са тиме морају да живе – казала је Милерова.
Милерова је објаснила да су многе земље, па и Румунија, ушле у НАТО из страха од Русије и КГБ-а, те је одувек мислила да ће након распада СССР-а доћи демократија, али да до тога није дошло јер је Путин све преузео. Експанзија којом Путин креће њу узнемирава и због тог импулса има утисак да Украјинцима мора да се помогне, као што су учинили Србији. Ако не дипломатски, сматра Милерова, онда другачије.
На ове речи нобеловке публика у ЈДП-у почела је да негодује, а многи су напустили салу.
Разговор с Милеровом водио је и преводилац Иван Ивањи који ју је после овог монолога подсетио да Милошевића са власти није скинуо НАТО већ народ, те да је желео да разговор скрене у овај ток.
– Милошевићеву породицу Путин радо прима и има своје прсте свуда у источној Европи. То је прилично преварантска Путинова спољна политика – наставила је Милерова. Не желим да се правдам. То сам тада рекла и мислим и данас да је то тачно.
Уследило је описивање могуће посете Румунији, али се на томе није дуго задржала и поново је почела да говори о Путиновом гушењу цивилног друштва. Ивањи се на то убацио и рекао да не може више да ћути.
– Ни ја нисам пацифиста и мислим да постоје ратови који су се морали водити, на пример онај против Хитлера – рекао је Ивањи.
– Седам пута сам говорио на немачкој телевизији за време бомбардовања НАТО-а само после 22 часа по одлуци главног уредника. Толико о слободи на западу.
Публика је апаузом подржала Ивањијев став и разговор се вратио на књижевне теме. Иначе, током књижевне вечери “Логика 29. фебруара” глумица Мирјана Карановић у неколико наврата излазила је на сцену и читала је одломке из романа “Лисац је одувек био ловац”, “Љуљашка даха” и “Животиња срца”. Том приликом побрала је аплаузе публике.
– Не морамо бити истог мишљења. Ни са ким нисам желела да уђем у конфликт. Било би непристојно да сам рекла нешто што није моје мишљење. Желим овој земљи само најбоље – казала је на крају Милерова.
Милерова је током дана на Сајму књига објаснила да разумевање људске душе којим су прожета њена дела потиче из чињенице да је видела много несреће у Румунији:
– Људи у Србији знају како то изгледа. И увек ме је интересовало како људи могу да поднесу то. Увек сам мислила да ће ми књиге то рећи. Диктатура је данас присутна у Кини.
Скренула је пажњу и на ситуацију у источној Европи. Навела је примере Мађарске, Пољске, Румуније, оцењујући да се ту могу осетити остаци диктатуре. Сматра и да се поново јављају вође, као што је Ердоган, које могу у трену да промене државу.
Новости
