Тарабићи Митар (1829-1899) и Милош (1809-1854) били су и остали најпознатији српски пророци. Тарабићи су живели у селу Кремна у близини Ужица, па се њихова пророчанства и називају Креманска.
Тарабићи воде порекло из Херцеговине. Најзаслужнији за очување њихових пророчанстава био је њихов кум Захарије Захарић, свештеник из Кремана. Познато је да је Митар предвидео и Захаријину смрт. Наводно му је рекао: “У оној години у којој ће бити крај великашког светског помора (Први светски рат), ти ћеш куме умрети”.
Милош је био усамљеник и није волео друштво. Лета је проводио на планини чувајући стадо оваца, а зими је често шетао до оближње борове шуме. На питања мештана да ли му је хладно и како се не боји вукова у шуми, одговарао је “Звезде ме греју, а и вуци су само божје овце”. У селу је био познат као врло бистар и паметан човек. Како није волео људе разговарао је једино са свештеником Захаријом. Знао му је рећи: “Видиш мој куме Зарија, ја ти тамо у гори… Гледам, све видим и чујем… Тако сазнајем што ће бити са свима нама, овим народом и осталим светом… Како ја то све гледам и чујем, не знам ти овим језиком објаснити… Не знам коју реч да нађем”.
Прво Милошево предвиђање било је када је превидео сопствену смрт. Мајка га је често наговарала да се што пре ожени на што јој је одговарао “Чујеш ли ти мајко… Немој ме терати да се женим! Ја се женити нећу. Кад будем навршио 45 година живота, онда ћеш ме укопати, женити ме никада нећеш”. Умро је на свој рођендан, 6. фебруара 1854. у 45. години.
Други кремански пророк био је Митар Тарабић. Као и стриц Милош био је неписмен, али за разлику од њега није био самотњак. Своја пророчанства наводно је добијао од покојног Милоша који му се често указивао током ноћи. Митар се пуно прецизније изражавао о будућим догађајима, а нека пророчанства свог стрица је додатно објаснио. У својим визијама Митар је описивао садашње културе и цивилизације, те говорио о стварању новог и савршенијег човека у будућности.
Не само да су предвидели распад Југославије и време после Тита, Тарабићи су предвидели и напад НАТО снага на Србију.
“Срби наћи на граници, али неће знати стати. Цели свемир ће их молити да се смире и чују глас доброте у својим срцима, али неће отворити огледала своје душе. Неће послушати закон животног смисла. Мржња ће се претворити у бесмисао, избиће рат. Силе које ће ратовати имаће велико знање, бориће се и на земљи и у ваздуху и на води. Изнад ове земље (Србије) водиће се рат у ваздуху”.
Тарабићи су наговестили убиство кнеза Михајила Обреновића 1868. године, убиство српског краља Александра и краљице Драге Обреновић 1903. године, Први светски рат, стварање Југославије, атентат на Стјепана Радића, атентат на краља Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. године, Други светски рат, Ужичку републику, долазак Тита, резолуцију Информбироа, затим распад друге Југославије и осамостаљивање Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније.
Тарабићи су предвидели потпун распад Аустрије после Првог светског рата “када ће Србија бити као велика царевина”. Претказање Другог светског рата назвали су “превлашћу кривог некрста”.
Међу њиховим најпознатијим пророчанствима је да ће у Босни Срба остати толико да ће сви стати под једну шљиву. Ипак, неки проучаватељи пророчанстава Тарабића не верују ту идеју. Наводе како ни најмеродавнији проучаватељ Тарабића, др. Радован Казимировић у својим књигама не спомиње пророчанство о Србима у Босни.
Пророчанства Милоша и његовог нећака Митра била су на злу гласу. Садржај њихових претказања знали су сви српски владари. Рукопис је дуго био забрањен за објављивање. Није позната ни судбина оригиналног рукописа, свеске у коју је свештеник Захарије записивао визије Тарабића.
Нека од пророчанства која су се испунила су појављивање Јосипа Броза Тита које су Тарабићи описали овако:
“Човек са очима плавим, на белом коњу ће се појавити међу људима… Звезда ће сијати на његовом челу… Непријатељ ће га хватати широм земље… Он ће окупити моћну армију и ослободити Београд… Истераће непријатеља и наша земља ће бити већа него икад”.
“У нашој земљи време мира и просперитета ће трајати дуго времена… многе генерације ће се родити и умрети у миру… читаће о рату само у књигама и различитим чудним апаратима… људи ће јести само бели хлеб… возиће се у кочијама без волова… летеће небом… многе фабрике ће се изградити… људи ће напуштати земљу и радити у њима… Србија ће просперирати најбоље док њом влада човек са плавим очима на белом коњу… Он ће нам донети неку нову врсту религије… запосешће наш трон… биће јак и здрав… живеће дуг живот… близу 100 година… волеће лов… једном приликом пашће са свога белога коња, повредиће се и изгубити ногу… од ове повреде неће умрети већ од старости…”
Тарабићи су пророковали разилажење Јосипа Броза Тита и Стаљина. О њиховом сукобу су писали овако:
“Човек са плавим очима и звездом на челу ће прекинути нашу дугогодишњу љубав са православном хрисћанском браћом, Русима… Неће им бити захвалан за чињеницу да је он на трону… управо захваљујући томе да су га они ту поставили… Избиће велика мржња… крв ће се пролити… али ове ране ће брзо зацелити… и бићемо са њима поново пријатељи… али никада онако искрено, већ формално… претварајући се пред другима… као да не варамо и лажемо једни друге…
Познато је да је оригинални рукопис свештеника Захарије оштећен у пожару 1943. за време бугарског бомбардовања Србије. Други рукопис ужичког свештеника Гаврила Поповића, у коме су такође делови пророчанства, наводно је сазидан у темеље Дома ЈНА у Ужицу. Јавности су доступни само ретки примерци штампаних издања “Креманских пророчанстава”. За њих се сумња да су цензурисана јер је реч о мистичном делу које наговештава понор српства и не уклапа се у српску јуначку митологију.
Данас је Тарабићевих пророчанства много тога остало само на легендама и причама. И данас се у њиховом родном селу људи држе њихових речи па се често може чути “Ако су Тарабићи тако рекли, тако ће и бити. Амин”.
Извор: Курир
