Невероватна прича Српкиње, официра у Италији: Сви су нас гледали као убице, кољаче, звери, ратне хушкаше… Покушавала сам подигнем углед отаџбини и никад нисам заборавила одакле сам

Биљана Телецки се родила у Сплиту 1973. године као дете официра Југословенске ратне морнарице. За себе каже да је и са мајчине и са очеве стране војвођански староседелац.

“Моја млађа сестра и ја смо провеле младост у Сплиту. Увек се радо сетим тих дана, иако се више никада нисам вратила у Сплит. Тешко ми је само на ту помисао,” прича Биљана.

Српкиња официр у Италији

Каже да је дошла у Рим 1991. године, у марту, пре почетка рата удала се за Италијана и добила ћерку. У међувремену, избио је рат у Хрватској, и њена мајка и сестра том приликом одлазе назад за Београд, док је отац остао у Сплиту.

– Отац је био на боловању када је тзв. хрватска војска опколила Лору и Војну Команду. Он је остао изолован у згради где смо живели, на Блатинама где су свакодневно све станаре млатретирали наоружани Хрвати, са фантомкама, оца су и тукли, објашњава Биљана Телецки.

Како каже, њен отац коначно у новембру стиже у Србију преко Босне.

“О овој теми бих могла написати књигу, и о Хрватима и о Србима који су са приличном дозом нетрпељивости третирали избеглице из Хрватске , Словеније и БиХ. Но, свакоме своје на душу,” додаје она.

Pročitajte i  Боља него француска: Војвођански рецепт за гушчију паштету

Биљанин отац 1993. године губи живот као официр у 47-ој години. Она додаје како јој више није било повратка, тако да је брзо схватила да јој нема друге него да се навикне на италијански менталитет.

– Мој циљ је био да се што пре навикнем на италијански језик и да се уклопим у друштво, а то сам и урадила. Настојала сам да моје балканско-српске карактеристике уклопим у овдашњи живот, културу и есенцију “италијанства” тако да сам данас нека врста српско-италијанско-балканског хибрида што ми се свиђа. Дакле у ових скоро 27 година сам пуно тога радила и научила, али никада заборавила одакле сам.

Српкиња официр у Италији

– Као и сви Срби које сам упознала у Риму, ни мени није било лако овде, посебно за време рата. Сви су нас гледали као убице, кољаче, звери, ратне хушкаше. Мени нису занимали такви коментари и где год да сам могла, покушавала сам да промовишем нашу истину о свему што се заправо десило. Полако успевамо у томе. Рим је један врло специфичан град и наравно, неке политичке и геополитичке теме се осећају више него у неким другим деловима Италије. Дакле, сви ми, из дијаспоре смо покушавали да подигнемо углед нашој отаџбини Србији и ономе што смо – Срби, прича Биљана.

Pročitajte i  Лазарева субота је дан дечје радости: Зашто су деца у центру овог празника који слави Исусово чудо васкрсења Лазара?

Како јој не би било досадно, она је дуго година тренирала теквондо и освојила је црни појас и квалификацију инструктора.

– Поред искуства у борилачким вештинама, судски сам тумач кривичног Суда Рима и кривичног суда града Чивитавекија. И да ми и даље не би било досадно, конкурисала сам за Резервне Официре Италијанске Војске. Прошла сам све селекције и постала официр. Морам рећи да ми је велика част служити у италијанској војсци и увек сам настојала да не укаљам италијански грб у операцијама и сарадњи са страним војскама. Наравно, исто важи иза моје српско порекло. Ми смо сви “амбасадори “наше земље и нашег порекла, прича Биљана.

Каже како је била на Косову и како многи причају о светој земљи, а никада Грачаницу нису ни видели.

– Видела сам и какав однос имају Италијани према Србима, Косову и посебно према српским светињама. Место које ми је остало у срцу је Манастир Соколица и Манастир Дубоки Поток. И да ми и даље не било досадно, постала сам члан Међународног Удружења међурелигиозног дијалога “Карол Војтила” где су чланови удружења хришћани, јевреји, муслимани, а ја сам одговорна за комуникацију са православном црквом.

Pročitajte i  Из књиге "Болести душе" Николаја Пестова: Питања која ће вам открити да ли је ваше психичко здравље нарушено

Биљана каже како јој посебно задовољство причињава што је постала нови председник српске црквено школске општине “Свети Сава”.

Српкиња официр у Италији

– Чека нас велики изазов у новој години као Удружење Срба у Риму и искрено се надам да ће нам помоћи што више припадника наше дијаспоре у Риму и Италији.

Биљана за крај каже како јој је најдража улога, улога баке у којој се остварила пре месец дана.

– Постала сам бака једне дивне девојчице пре месец дана на коју ћу, надам се, успети да пренесем срж нашег постојања као Срба и надам се да ће се та моја српска есенција и припадност преносити до последњег српског гена мојих потомака, завршава Биљана.

Српкиња официр у Италији

Espreso

Народно веровање: Шта да урадите на Врбицу и Цвети да бисте били здрави и лепи

На Лазареву суботу, или другачије- Врбицу, некада су ђаци...

Искористите јединствену прилику: Закупите локал на београдским пијацама!

Овом приликом обавештавамо јавност да је  ЈКП „Београдске пијаце“...