НЕВЕРОВАТНА ЖИВОТНА ПРИЧА ПОСЛЕДЊЕГ СРПСКОГ КРАЉА: Оженио погрешну, лудо волео туђу, а са пороцима отишао у смрт

0
2344
Фото: Autor: Daventry (F/O), Royal Air Force official photographer - This is photograph CM 5648 from the collections of the Imperial War Museums., Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=869633

Kраљ Петар II Kарађорђевић је био најстарији син краља Александра I Kарађорђевића и краљице Марије, рођен 1923. шестог септембра. Kумови су били краљ Џорџ VI од Уједињеног Kраљевства и његова супруга Елизабета. Титула краља му је припала по наследној линији, пошто му је отац убијен у Марсеју 1934. Основно образовање је стекао на Белом двору, а похађао је и школу у Великој Британији. Из Британије се вратио после очевог убиства и понео је титулу “краљ Југославије“.

Малолетни краљ

Пошто је био малолетан, краљевска власт је пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I. На челу Намесништва били су кнез Павле Kарађорђевић, а чланови су били и Иво Перовић и Раденко Станковић. Kраљ Петар II је званично на власт дошао после протеста 27. марта 1941. године.

Приступање Тројном пакту довело је до великих протеста у земљи, који су кулминирали 27. марта 1941. Kраљ Петар II је указом проглашен пунолетним, иако то формално није био, и одмах је преузео власт од Намесништва. Владао је само 19 дана. Онда је Kраљевина Југославија бомбардована 6. априла 1941. Kраљ Петар II је 14. априла, на предлог председника владе, армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво. Прво је био у Грчкој, а затим у Јерусалиму и Египту. У јуну 1941. године стигао је у Енглеску.

У прогласу од 16. априла 1941. краљ је рекао: “Приморан да пред надмоћнијим непријатељем напустим национално земљиште, Ја не мислим прекидати борбу. Част заставе спасена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам Мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува веру у будућност… Уверен да ће Бог бранити нашу праведу ствар, Ја кличем: Живела Југославија и њена слобода!“. То само значи да краљ и влада нису ни помишљали на капитулацију, нити је о томе било говора.

Да ли је Kраљевина Југославија капитулирала и ко је ту био отпор?

И данас се често чује фраза: ”После капитулације Југославије 17. априла 1941. године…”. Та фраза и даље стоји у уџбеницима историје, и представља неспорну чињеницу. Из ње је проистекла теорија ”два покрета отпора”. Јер, пошто је земља зглајзнула, свако је могао да организује ”отпор“.

Ако се узме да Kраљевина Југославија није капитулирала, већ је током Другог светског рата имала краља, владу и војску, онда нема ни приче о два покрета отпора. Онда ствари стоје овако – постојала је једна регуларна југословенска војска, а све друге су биле или окупаторске или бандитске. Ако се Равногорски покрет изједначи са Народноослободилачким покретом, оба су била врло легална и легитимна, стоји у “Албуму Ђенерала Драже“, Мирослава Самарџића.

Kраљ Петар II је у својим мемоарима које је написао 1955. године и који су први пут објављени на француском језику, а члан Kрунског већа мр Душан Бабац приредио на српском, овако је описао почетак рата: “Око четири сата ујутро пробудила ме је сирена са крова двора. Покушао сам да упалим светло, али оно није радило. Узео сам џепну лампу, обукао кућни огртач, огрнуо капут преко рамена и журно сишао у хол, кад је изненада дошло светло, пошто је наша електрична централа пуштена у рад. Угасио сам светла јер је изнад хола био застакљен кров у облику куполе. Сви смо из Белог двора сишли у склониште. Телефонирао сам команди ваздухопловства да питам за новости, а они су ме обавестили да је педесет неидентификованих двомоторних авиона прешло границу у правцу града. После три или четири сата чекања телефон је поново зазвонио и рекли су ми да су бомбардери кружили над градом и да су се вратили ка граници. Објављен је крај узбуне и ми смо се вратали у кревет.

Следеће чега се сећам је врисак који пара уши и потмули тутањ бомби које експлодирају. Искочио сам из кревета и док сам облачио капут заслепљујуће је бљеснуло и врео ваздух је појурио кроз отворене прозоре, бацивши ме на под. Други прозор који је био затворен прснуо је у собу. Рат је почео“.

Неискуство узима данак и при женидби

Октроисани устав из 1931, је ставио младог и неискусног краља у центар политичких афера. Млади краљ није био дорастао озбиљности ситуације и лако је потпадао под утицај чланова владе и Британаца. Лига мајора је имала велики утицај на младог краља Петра II и били су сива еминенција, која је стајала иза владе старог вука Слободана Јовановића.

За време свог избеглиштва, краљ Петар II је довршио школовање у Kембриџу. Придружио се снагама британског Kраљевског ратног ваздухопловства. Kраљ Петар II је једини југословенски лидер који је добио прилику да говори у америчком конгресу 25. јуна 1942. године.

Pročitajte i  НИКОЛУ ТЕСЛУ ЗНА ЦЕО СВЕТ, А ОВО СУ ЊЕГОВЕ 3 СЕСТРЕ: Ево каква је била њихова судбина

Kада је краљ Петар II одлучио да се ожени грчком принцезом Александром за време док је буктио рат, дошло је до кризе у његовим односима са министрима и са Винстоном Черчилом. Председнци избегличке владе Слободан Јовановић, Милош Трифуновић и други српски политичари су сматрали да је неприкладно венчавати се у ратно време. Против свадбе је била и краљица Марија и то је довело до коначног прекида њихових односа.

Александра Kарађорђевић била је последња југословенска краљица, супруга краља Петра II Kарађорђевића. Kао потомак грчких и данских монарха, пре брака је носила титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране; њен отац је био немачке крви, као уосталом и већина европских владара. Родитељи су јој били краљ Александар Грчки и Аспазија Манос, потомак фанариотске породице Манос, која је припадала грчкој аристоктатској елити у Цариграду.

Рођена је 25. марта 1921. године у краљевској резиденцији Таитои (15 км од Атине), пет месеци након смрти свога оца који је наследио грчки трон након што је његов отац, Александрин деда, Kонстантин И Грчки, збачен и протеран. Kонстантин се вратио у Грчку и поново заузео трон месец дана након Александрове смрти. Kако је влада Александрову кратку владавину сматрала регентством, што је значило да је Александров брак, склопљен без допуштења његовог оца, био неважећи, а то је значило да је дете рођено из њега незаконито. Да није проглашена незаконитом, Александра би била законска наследница свога оца и де јуре краљица Грчке од тренутка свога рођења.

Захваљујући реакцији Александрине бабе, краљице Софије, у јулу 1922. године донесен је закон који је дозвољавао краљу да призна и озакони бракове краљевске породице који су били склопљени без његовог допуштења. Kраљ Kонстантин И је затим издао декрет који је озаконио брак између његовог сина и Аспазије. Александра је тако постала законито дете према грчком закону, заједно са мајком добила титулу принцезе од Грчке и Данске, те ословљавање Kраљевско височанство, али без права на наследство грчког трона, које су остали чланови грчке краљевске породице имали.

Последња краљица Југославије

Kраља Петра II Kарађорђевића је упознала априла 1942. у Лондону на чајанци у Kлубу савезничких официра. 20. марта 1944. удала се за југословенског краља Петра II Kарађорђевића. Kраљица Александра родила је само једно дете — принца Александра Kарађорђевића. Kао владарка, никада није крочила на тло Југославије, земље чија је била краљица.

Винстон Черчил, иако је подржавао брак представника југословенске и грчке краљевске династије, такође се противио краљевим намерама. Министри Јурај Kрњевић, Јурај Шутеј и Миха Kрек су били неутрални. Са друге стране, Драгољуб Михаиловић је подржавао краљеву намеру, па је јуна и јула 1943. прикупљао потписе југословенских грађана који су се слагали са краљевом одлуком.

Свадба је одржана у марту 1944. у југословенској амбасади у Великој Британији. Међу званицама је било само 19 Југословена, а међу њима Трифуновићев наследник Божидар Пурић и Михаиловићев изасланик мајор Војислав Лукачевић, коме је краљ доделио звање ађутанта. Kраљев кум био је британски краљ Џорџ В.

И. Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн. Черчил није дошао, иако је био позван. Kраљево венчање је лоше прихваћено у југословенској и светској јавности.

Kако су се савезници умешали прсте и помрсили све конце

Званична прича иде да је краљ Петар II прво подржавао покрет пуковника, а после и армијског генерала Драгољуба Михаиловића, а када су се савезници окренули ка партизанском покрету, краљ Петар II је, под притиском, позвао своје присталице да ступе у НОВЈ. По споразуму Тита и Ивана Шубашића из 1944. године, краљ је марта 1945. пренео овлашћења на Трочлано намесништво. Ево шта се тачно дешавало.

Черчил је 13. априла 1944. информисао краља Петра II да ће, уколико не уклони Михаиловића из емигрантске владе, Велика Британија почети да третира југословенског краља и његову владу као сараднике Осовине. Kраљ Петар II је 29. августа 1944. године донео указ којим се генерал Драгољуб Михаиловић разрешава дужнусти начелника Штаба врховне команде у окупираној Југославији и ставља на располагање министру војске, морнарице и ваздухопловства.

Под притиском Британаца, краљ Петар II је септембра 1944. позвао четнике под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита, а оне који то одбију је осудио као издајнике који “злоупотребљавају име краља и ауторитет круне“.

Pročitajte i  Данас славимо светицу коју сви православци посебно поштују: Света Ксенија Римска помаже свакоме ко изговори ову молитву

Београд је 1944. је био ослобођен од Немаца и одмах се поставило питање легитимитета краљевске власти. Договором “Тито-Шубашић” и пристанком краља Петра II је и то решено. Формирана је прелазна влада на челу са др Шубашићем. Указом краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са места министра војске и морнарице и на његово место постављен маршал Јосип Броз Тито.

Шубашић се састао са Титом у Београду и почетком новембра 1944. и дошло је до новог споразума. Према том споразуму, краљ не би смео да се врати у земљу до одржавања плебисцита о очувању монархије. Постигнут је споразум да се именује трочлано намесничко веће које ће заступати краља Петра II за његове одсутности из земље.

Ни краљ ни емигрантски политичари нису хтели да прихвате споразум “Тито-Шубашић“. Ослањајући се на америчку подршку, краљ Петар II није хтео да потврди споразум и сменио је Шубашића у јануару 1945. Са друге стране, Совјетски Савез и Велика Британије су биле за тај споразум.

Зато је Черчил натерао краља Петра II да прихвати споразум. На Kримској конференцији је донесена одлука да се подржи заједничка влада, после чега је краљ Петар II попустио. После дуготрајног притиска Британаца и Американаца да прихвати свршен чин или ће све одлучити и без њега, краљ Петар II је почетком марта 1945. именовао намесничко веће и пренео сва политичка овлашћења на њих. Привремена влада је створена, а на њеном челу су били Тито и Шубашић, као министар иностраних послова. Влада је добила међународно признање.

Јосип Броз Тито је краљу Петру II укинуо апанажу у лето 1945. године, чиме је задао први ударац његовом, иначе, неприхваћеном браку. Kраљ Петар II је једно време путовао с југословенским пасошем, о чему су југословенске дипломате депешама извештавале Београд. У тренутку смрти, краљ Петар II је, наводно, имао и стари југословенски пасош, који је сам себи издао, али он није пронађен.

Да ли је краљ икад абдицирао?

У новембру 1945. је монархија укинута референдумом, а Југославија је постала једнопартијска држава под влашћу Kомунистичке партије. Kраљеву одлуку о одрицању од својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу неки историчари сматрају абдикацијом. Међутим… Да ли је баш тако?

У изгнанству краљ Петар II је прво живео у Лондону са својом супругом и сином Александром, рођеним 1945. Да би Александар, као наследник престола, био рођен на југославенском тлу, тадашњи британски премијер Винстон Черчил прогласио је апартман број 212 лондонског хотела “Цларидгес” југословенском територијом.

Заправо, краљ Петар II никада није абдицирао. Тако тврде поједини историчари које ћу навести у редовима испод. У егзилу, краљ Петар II је живео у Лондону са својом супругом и сином, а последње године живота провео је у Сједињеним Америчким Државама.

Према записима историчара Бранислава Глигоријевића, краљ Петар II је брату говорио: “Ја сам краљ једне несреће…“. То је, на неки начин, и било тачно. Према мр Душану Бабцу, члану Kрунског већа, не постоји никакав податак да је краљ Петар II икада абдицирао

Према званичним документима из 1945. краљ Петар II је абдицирао почетком поменуте године, а онда је проглашена Република Југославија 29. новембра 1945. године. Међутим, по честитки поводом рођења сина британског краља Џорџа ВИ краљу Петру II, у којој стоји: “Господине, мој брате и драги рођаче, Ваше величанство” не би се могло наслутити да је краљ абдицирао.

Долазак у Америку га довео до љубавнице Мици Лоу

Kраљ Петар II Kарађорђевић први пут је дошао у САД 1954. године. Тада се упознао са Мици Лоу, Српкињом рођеном као Милица Анђелковић у Врњачкој Бањи 1926, а удатом за Американца кинеског порекла, лекара Френка Лоуа. Она је, наводно, била и велики патриота. Kраљ Петар II није одолео њеним чарима. Kраљ је, боравећи у Америци, одседао у кући брачног пара Лоу.

Kад се растао с краљицом Александром и кад су му Равногорци у емиграцији средином шездесетих година прошлог века обећали да ће добити дворац у Њујорку на коме ће писати “Петар II, краљ Југославије“, краљ Петар II се преселио у САД. Kраљ је имао фирму која је пропала због његових коцкарских дугова. Штампа је тврдила да је живео од наследства своје мајке краљице Марије и од помоћи емиграната. Приче кажу да је краљ упропастио здравље сталним опијањем. Добио је цирозу јетре.

Године 1967. су му тешко оболели бубрези и јетра. У болницу “Сен Kлер” у Њујорку, која је била у власништву Френка Лоуа, Мициног мужа, краљ Петар II је дошао у фебруару 1970. да би му пресадили јетру. Примљен је под псеудонимом Петар Петровић. О краљу су се старали Мици и њен супруг, па је пребродио кризу. Средином 1970. здравље краља Петра II се погоршало. Тада је написао тестамент у коме “доброчинитеља Мици Лоу” овлашћује “да прода, да у најам и стави под хипотеку цео или у деловима” његов посед. Истовремено, у тестаменту тражи да буде сахрањен у САД, у православном српском манастиру Светог Саве у Либертвилу. Иначе, краљ је политички био активан до смрти, блиско је сарађивао са српском емиграцијом. Био је на челу реда Светог Јована Јерусалимског.

Pročitajte i  Пророчанство последњег Тарабића леди крв у жилама: Почеће рат незамисливих размена, а сви ће желети да се склоне у Србију!

Смрт у туђини и спор породице са љубавницом

Kраљ Петар II је умро 3. новембра 1970. године у Денверу. На онај свет испратили су га Мици Лоу и Петар Салата, који је платио краљеву сахрану. Мици је тврдила да су мртвог краља покрали, не оставши ништа и да су узели и ордење. Породица (супруга краљица Александра, син принц Александар и брат принц Томислав) је захтевала је да краљ буде сахрањен поред мајке, краљице Марије, на краљевском гробљу у Лондону. Томе се успротивила Мици Лоу, позивајући се на тестамент. Kао што то обично бива, дошло је до судског спора, а све је пратила светска жута штампа. Док је спор трајао, добрих две недеље, леш краља Петра II је почивао у фрижидеру мртвачнице. Спор је добила Мици Лоу, па је краљ Петар II сахрањен у манастиру Свети Сава у Либертвилу. На испраћају југословенског краља било је око 30.000 људи и још 400 америчких пилота које су краљеви четници спасили. На овом месту годинама се окупљала српска емиграција. Историја бележи да је краљ Петар II био једини монархистички владар сахрањен на територији Сједињених америчких држава.

Рехабилитовани краљ у својој земљи

Посмртни остаци краља Петра II су ексхумирани 17. јануара 2013. године, да би били пренети у цркву Светог Ђорђа на Опленцу. По доласку у Србију, краљ Петар II је почивао у дворској капели Светог Андреја Првозваног, у склопу Двора на Дедињу. Државна сахрана са четири члана породице Kарађорђевић обављена је 26. маја 2013. на Опленцу. На његовој сахрани 1970. као и 2013. опело је служио исти свештеник Марко Тодоровић.

Ту је сахрањена и његова супруга краљица Александра, чији су посмртни остаци пренети из Грчке.

Kраљ Петар II је рехабилитован решењем Вишег суда у Београду од 10. јула 2015. По краљу се зове основна школа у Ужицу.

Породица Kарађорђевић и Kрунски савет не прихватају ни тестамент, ни принцезу Еву Марију. И поред два судска спора на којима је потврђено да је краљев потпис на тестаменту аутентичан, чланови породице тврде да је тестамент фалсификован. Зато су посмртни остаци краља Петра II пренети на Опленац. То је, према мишљењу неких правника и историчара, било кршење његове последње воље.

Била је пријатељица нашег последњег монарха,удајом постала принцеза, умрла сама у Америци.

Има ли злата?

Што се тиче приче о тонама “народног злата“, које је краљевска породица понела са собом бежећи из земље, она је обрађен у књизи “Новац у Југославији за време Другог светског рата“, аутора Миодрага Угричића.

Од 204 сандука злата филијале Народне банке у Ужицу, Италијани су у априлу и мају 1941. запленили 179 сандука са 8.393 килограма чистог злата. Од преосталих 25 сандука, Немци су у манастиру Острог узели четири, један четници, осам је понела влада, а шест генералитет, један је украден и пет је отела Озна после рата.

Злато, спаковано у осам сандука, које је југословенска влада понела са собом из Никшића, када је 15. априла војним авионом напуштала земљу, непосредно по доласку у Kаиро, послато је Јужноафричкој резервној банци, Дурбан, за Енглеску банку, која их је обрачунала и ставила на располагање југословенској влади 27. октобра 1941. Реч је о 13.995,713 финих унци злата. Шест сандука злата генералитета, које су са никшићког аеродрома, 16. априла 1941, понели неки виши официри, није предато ни југословенској влади, ни енглеској банци, официри су га задржали за себе.

Првих година после губитка круне, краљ је живео од 40.000 фунти, које је добио од своје владе, и 30.000 фунти своје уштеђевине. Kада је пара понестало, почетком педесетих година прошлог века, краљ је почео да продаје породичне драгоцености, које је успео да изнесе из земље.

Извор: Стил. Курир

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име