Zbirka aforističkih zapisa “Znakovi pored puta” objavljena je tek posle smrti Ive Andrića i danas se smatra jednom od najvrednijih dela našeg Nobelovca.
U njoj je Andrić sabrao svoje misli, priče i zapažanja koja je godinama sakupljao, a koja na kraju nisu bila uklopiva ni sa jednim romanom koji je objavio.
Jedan od najlepših zapisa iz “Znakova” je i molitva Bogu:
“Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.
Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjrimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor.
Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.
I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo.”
