Како је откривен једини портрет Николе Тесле: Чувени “Плави портрет” је једина слика за коју је наш научник позирао

0
3675

Никола Тесла, до данас је остао највећи научник свих времена. Рођен је 10. јула 1856. године у српској породици из Смиљана.

Открића и даље прате Николу Теслу: овог пута светом је пролетела вест да је у немачком градићу Хусуму свечано представљен недавно откривени чувени „Плави портрет”, за који је познати научник један једини пут у животу седео у атељеу и позирао. Не зна се како, али током јануара 1916. године принцеза Вилма Љвов-Парлаги, екстравагантна мађарска аристократкиња настањена у Америци, иначе Теслина пријатељица, наговорила га је да се скраси у фотељи неко време, мада он није имао обичај да позира уметницима.

Плави портрет Николе Тесле из 1913. године, једина слика за коју је Тесла позирао (Принцеза Вилма Љвов-Парлаги).

Назив „Плави портрет” настао је тако што је Тесла, коме се није допало осветљење у принцезином атељеу, направио сопствени светлосни аранжман и одлучио да позира под светлошћу јаких светиљки, филтрираној кроз плаво стакло. Портрет је продат тек после принцезине смрти, на аукцији одржаној 1924. године, откада се губи из видокруга јавности. Судбина портрета дуго је представљала мистерију за широк круг људи заинтересованих за Теслин живот и дело.

Pročitajte i  ГАДИЛИ СМО ЈОЈ СЕ: Ужасно мишљење Ане Краус, жене Вука Караџића, о Србима и правосалвљу!

Да историчар уметности др Корнелијус Штекнер није мало дуже осматрао „Портрет мушкарца” у збирци Лудвига Нисена, и на њој препознао лик Николе Тесле, чувена слика би и даље била далеко од очију јавности. Јер, Нордси музеј у немачком градићу Хусуму, на самој граници с Данском, није баш масовно посећен. Баш у овом музеју одржана је изложба „Мит, моћ и принцеза–портретиста, ’Плави портрет’ Николе Тесле”, где се на централном месту нашла слика с ликом чувеног изумитеља.

Срећом, хер Штекнер се добро загледао у платно, а онда брзо „пријавио” своје запажање директорки Нордсија др Астрид Фик, а потом врло стидљиво и-мејлом и Владимиру Јеленковићу, директору Музеја „Никола Тесла”.

– Примио сам то с резервом, помишљајући да би пошиљалац могао да буде неко од многобројних фанова који се свакодневно јављају са свих страна, распитујући се о нашем научнику или нудећи најчешће неке фалсификате, непроверене информације. Ипак, на писмо… сам дискретно одговорио, уз захвалност за сваку помоћ, уколико нам да неке релевантне податке у вези с Теслиним портретом. И креће преписка у којој ми Штекнер даје свој рад о колекцији принцезе Вилме Љвов-Парлаги и тог тренутка схватам да смо на трагу фантастичног открића – сећа се Јеленковић, који још није упознао др Штекнера, иако захваљујући Интернету „сарађују” већ две године.

Pročitajte i  Старински рецепт за кох са којим нема грешке: Овако су га правиле наше баке

– Вест о „открићу” портрета Николе Тесле је одјекнула заиста као бомба у Америци и Европи – напомиње директор музеја и додаје: – Принцеза Вилма Љвов-Парлаги је, иначе, осим по својој екстравагантној појави и начину живота, јер годину дана један лавић јој је био кућни љубимац, остала упамћена по томе што је портретисала многе угледне личности свог времена. Међу њима су немачки цар Вилхелм Други, енглески краљ Едвард Седми, српски краљ Петар Први Карађорђевић, немачки канцелар Ото фон Бизмарк, амерички председник Теодор Рузвелт, индустријалац Ендрју Карнеги, Томас Едисон… – прича Владимир Јеленковић.

Pročitajte i  Досадне су као стенице, али многи не знају да су врло опасне: Смрдибубе могу да уједу, а последице нису нимало наивне

Иако је „Плави портрет” продат на аукцији, а онда као у земљу пропао, стално интересовање за Николу Теслу и за занимљиву причу о овој слици на крају је довело до уметничке колекције њујоршког трговца дијамантима Лудвига Нисена, коју је завештао свом родном граду Хусуму у Немачкој. Међу радовима Вилме Љвов-Парлаги, и разним другим уметничким предметима који су некада били у њеном власништву, у Нисеновој колекцији у Нордси музеју у Хусуму нашло се и платно с ликом принцезиног пријатеља Николе Тесле…

Иначе, копија толико помињаног Теслиног „Плавог портрета” налази се и на штафелају у директоровој соби јер су се пријатељи Владимира Јеленковића потрудили да му је приуште за рођендан. Прави у Хусуму а онај „као прави” и нешто мањи од оригинала у Крунској улици.

У Теслином личном архиву сачуван је документарни материјал у вези с настанком „Плавог портрета” као и смногобројним познатим личностима које је принцеза Љвов-Парлаги портретисала у Америци.

Извор: Политика (Рајна Поповић), Расен

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име