Да би наша пољопривреда постала одржива, еколошка и иновативна, и конкурентна у односу на остале земље, нужно је да се савремене технологије што више користе
Упркос пољопривредном потенцијалу који има, Србија мора да крене у дигитализацију аграра.
Да би наша пољопривреда постала одржива, еколошка и иновативна, и конкурентна у односу на остале земље, нужно је да се савремене технологије што више користе, оцењују стручњаци.
Према индикаторима Светске банке, Србија располаже са 0,37 хектара обрадивог пољопривредног земљишта по становнику, што је много више од светског просека. Међутим, иако имамо значајне могућности за развој пољопривредне производње, извоз агрикултурних производа, самим тим и повећање БДП, чињеница да дигитализација није спроведена у довољној мери доводи до тога да почетна предност остаје неискоришћена. С друге стране, примера ради, Холандија, која по становнику има свега 0,06 ха обрадивог пољопривредног земљишта, други је извозник пољопривредних производа, одмах после САД!
Одговор на питање у чему је тајна далеко чувеног „холандског модела“ више је него једноставан – у дигитализацији пољопривредне производње.
Немања Опарница, инжењер за прецизну пољопривреду из компаније „Ал Дахра“, наводи да дигитализација пољопривреде омогућава потпуну транспарентност производног система – од извођења операција на терену и оптимизације ефикасности механизације до праћења стања усева и доношења одлука на основу доступних информација.
– Прецизна пољопривреда у својој суштини представља прикупљање и обраду података, а модерна технологија служи као њихов извор. Степен ефикасности прецизне пољопривреде зависи од способности задужене особе да анализира прикупљене податке и на основу анализе доноси одлуке, односно правилна примена технологије може да утиче на креацију система који функционише беспрекорно, али такође промена може да буде неосетна ако се подаци не искористе на прави начин – истиче Опарница.
Он додаје да „с обзиром на чињеницу да лидери у пољопривредној производњи већ годинама користе доступну технологију, имплементација технологије на нашим просторима даје нам прилику да их сустигнемо“.
На глобалном тржишту постоји огроман број различитих сензора, софтвера, модела навигатора, дронова, а како би се повећала конкурентност, производни систем мора да препозна која је најоптималнија технологија за њих и да се обавеже на потпуну примену.
– Транзициони период с традиционалне пољопривреде на прецизну у просеку траје три до четири године и захтева потпуну посвећеност свих људи укључених у производњу како би се достигли стандарди које постављају највећи светски пољопривредни системи – закључује Опарница.
УКЉУЧИ СЕ! ПРВА ОНЛАЈН КОНФЕРЕНЦИЈА СА EКСПО ЗОНОМ
У среду, 27. маја, „Адрија медија група“ организује конференцију „Нова ера пољопривреде“, прву онлајн конференцију са интерактивном Експо зоном. Онлајн конференцију моћи ће да прате сви који то желе на порталу kurir.rs, Фејсбук страници и Јутјуб каналу Курира, а на сајту догађаја http://poljoprivreda.adriamediagroup.com имаће и додатне могућности. За време трајања конференције сваки посетилац имаће прилику да прође кроз интерактивну Експо зону, где се на брендираној страници (виртуелном штанду) упознаје са специјалном понудом и производним програмом и, уколико то жели, разговара 1 на 1 с произвођачима преко платформе Зум. Дакле, први пут у нашој земљи, паралелно с трајањем онлајн конференције, сваки посетилац има могућност да упозна мале произвођаче и локалне брендове и да разговара с њима. На тај начин отварају се нове прилике за сарадњу, поспешује куповина домаћих производа и пружа подршка малим произвођачима. Такође, пољопривредници имају могућност да међусобно ступе у контакт и да се, кроз разговоре 1 на 1 или кроз радионице, упознају с различитим практичним решењима за пољопривреду.
ПРЕЦИЗНА ПОЉОПРИВРЕДА- ПОВЕЋАЊЕ ПРИНОСА ДО 20%
Упитан да ли је реално и за колико да повећамо приносе применом савремених технологија, следећи „холандски модел“, инжењер Опарница каже да степен пораста приноса, ипак, зависи од мноштва фактора, те да је другачији за сваки систем.
– Прецизна пољопривреда нам омогућава увид у сваки аспект који би могао да утиче на повећање приноса, почевши од комплетне анализе земљишта, која обухвата све макро и микро елементе, и израду мапа за варијабилну апликацију које омогућавају егзактну количину нутријената неопходних за правилан развој биљака у различитим зонама парцеле. Овакав приступ може да утиче на повећање приноса и до 20%, али такође је могуће да ће само принос зона на којима смо променили количину ђубрива достићи ниво зона које су већ достизале максимални потенцијал специфичне парцеле. Принос је такође могуће повећати корекцијом компакције земљишта, која може да утиче на губитак до 22% потенцијалног приноса – наводи он.
ШТА СЕ ПОСТИЖЕ ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ
- Оптимализују се приноси који, у зависности од временских услова, могу да варирају и по неколико пута
- Употреба пестицида и ђубрива може знатно да се смањи, а да се, притом, повећа принос
- Управљање ризицима од елементарних непогода
- Анализом података могу се идентификовати штеточине, болести и корови на простору мањем од једног квадрата
- Бржи и равномернији рурални развој
- Производња већих количина хране
ПИОНИРСКИ ПОДУХВАТ-ПРВА ДИГИТАЛНА ФАРМА У РЕГИОНУ
Прва дигитална фарму у Србији отворена је пре две године поред Бачке Тополе, а њен циљ је да пољопривреднике информише о могућностима који им пружају дигитализација и нове технологије, да бесплатно науче како да смање ризике у производњи, троше мање воде и ђубрива и уложе мање средстава, а добију веће приносе. Њу је осмислио и реализовао Институт БиоСенс. Чине је два дела: 1) физички, где на њивама привредног друштва „Криваја д.о.о.“ у стварном производном окружењу раде бројне савремене машине, алати и уређаји за прецизну пољопривреду, и 2) виртуелни, у ком платформа дигиталне пољопривреде Србије АгроСенс омогућава праћење стања усева и планирање пољопривредних активности преко мобилног телефона или рачунара, на основу података са сателита, дронова, робота, различитих сензора и метео-станица.
Новитет је што се у свакодневном раду користе најсавременије дигиталне технологије: сензори, дронови, роботи, сателити, савремена пољопривредна механизација.
С друге стране, пољопривредницима је на располагању бесплатна платформа АгроСенс, помоћу које могу да виде своје усеве и евентуалне промене на њима, да добију временску прогнозу, препоруку за оптимално време обављања послова, упозорење на развој неке болести и слично.
Конференција се организује у оквиру пројекта “Нова ера пољопривреде” који је подржан од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Извор: Курир, Јелена Вукић
