Уникатни златници нумизматичке збирке Музеја Срема процењени на десетине милиона долара

0
193
Збирка новца Музеја Сррема

 Уникатни златници Константина Великог примамљују погледе светске јавности уперене на ископине римског града Сирмијума, на простору данашње Сремске Митровице. Њихова вредност процењује се на десетине милиона долара, а верне копије могу се видети у Музеју Срема.

Aнтичко-византијска нумизматичка збирка Музеја Срема налази се у саставу Археолошког одељења, али због своје бројности (преко 30.000 комада) и значаја захтева посебан третман, те је стога и издвојена као самостална музејска јединица 1977. године.

Прикупљање новца почело је још 1948. године, али на значају добија 1952. након случајног открића велике оставе римског новца у Бикић Долу, која од тада постаје срж античке нумизматичке збирке.

Pročitajte i  Сремска Митровица кроз векове: Домовина великих римских царева, 5 пута спаљивана и пустошена

Најбројнији новац у збирци је из доба Римског царства од I до IV века са подруча Сирмијума и сремских локалитета. Новац је углавном је од бронзе и бакра осим стотинак примерака сребрног новца и 34 златника.

Бронзани новчић са ликом Проба
Сребрни новчић Трајана Деција

Од остава највећи значај свакако представља, данас у свету позната остава од 33 златника  од којих су четири светски уникати.

Ове златнике пронашао је лета 1973. мештанин Златенко Кузминац. -Као гимназијалац сам учествовао у археолошким ископавањима..на петак 13. на дубини од пет-шест метара пронашао сам златнике умотане у комад угљенисане коже. Нисам ни слутио о каквом благу се ради и колико богатство сам имао у рукама! После се испоставило да су у питању 33 златника, од којих четири са ликом цара Константина огромне вредности јер их нема ниједан музеј, нити иједна колекција у свету -присећа се  Кузминац, како преноси “Блиц”.

Pročitajte i  Све због блага Сирмијума: Американци хтели да преместе Сремску Митровицу, а они да наставе ископавања

Уникатни златник Константина Великог

Претпоставља се да историја ових новчића почиње 324. године када је основана ковница новца за време Константина Великог. Ковница која је радила и током Сеобе народа се 1405. године последњи пут спомиње, те се сматра да поред дубровачке има најдужи период рада у нашој земљи.

Тридесет три златника додељивао је сам цар Константин као награду посебно заслужним грађанима. Један од њих, пореклом из Сирмијума за време владавине Констанција Другог, сина великог цара, бива протеран због учествовања у завери те пре одласка закопава добијене златнике.

Pročitajte i  Музеј Срема: Богатство Римског царства у Србији

Познати амерички колекционар Пеган је како пише “Војводина Инфо” нудио стотине милиона долара за четири кључна златника или је предлагао измештање града ради даљих ископавања што је наш Закон о културном благу спречио.

Иначе, најстарији новац у музејској збирци је из преримског периода и то: неколико десетина примерака грчког, келтског и републичког новца, а најмлађи су стотинак комада византијског и неколико примерака варварског новца.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име