Српска православна црква са својим верницима данас, 21. новембра, слави Сабор Светог архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан. Овај дан је црква посветила у славу свих анђела и првог међу њима, Светог архангела Михаила.
Аранђеловдан је једна од најчешћих српских крсних слава, заштитник српске краљевске лозе Немањића. Овај старешина анђела (весника) Божијих најчешће је представљан с теразијама, јер се верује да он дели душе на праведне и грешне. Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или их сматрали створитељима читавог видљивог света.
Анђели (анђео је грчка реч и значи весник) су духовна, бестелесна бића, извршавају Божји промисао, има их веома много и, према хијерархији, подељени су у девет рангова или чинова. Анђели се на иконама увек сликају у људском облику као млади људи. Они немају телесних жеља и брига као људи па вечно остају млади и лепи, а пошто лете где их Бог пошаље, на икони им се сликају и крила. Сваки човек на дан крштења добије свог анђела, који се назива анђео мирни, верни учитељ, чувар душа и тела. Ти анђели чувају човеку живот и здравље и пазе да човек, због свог незнања и несмотрености не направи какву погрешку. Обучени су у белу одећу, плаштове, у знак чистоте и невиности. Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, а по којем је овај празник добио име.
На иконама се архангел Михаило представља са крилима, у војводској одежди, као борац, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер, према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу. Овај празник установљен је у четвртом веку нове ере.
У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран Арханђел Михаило, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.
