Сви славимо рођендан, а не знамо одакле је потекао овај обичај: Зашто дувамо свећице и како да знамо да ће нам се жеља испунити?

0
1354

Најстарије прославе налик на данашње рођендане везују се за древну египатску цивилизацију. Свечности које је овај народ практиковао још у старој ери односиле су се на уздизање фараона на статус Бога. Међутим, није сасвим извесно да ли су организоване управо на дан фараоновог рођења или не. Већина египтолога тврди да су у ствари обележавале фараоново крунисање, а не дан када је рођен.

Стари Грци су сличне свечаности организовали да би одавали почаст Богињи Артемиди, заштитници Месеца и лова. Правили би округлу торту налик на пун месец и палили свећице да дочарају његов тј. Артемидин сјај.

Прочитајте и Народна библиотека објавила је листу најчитанијих књига у Србији: “Корени” и трилогије Јелене Бачић Алимпић међу књигама које су највише позајмљиване

За Римљане је готово извесно да су славили рођендане и том приликом правили торте, па чак и за “обичан” народ, а не само за одабране.

Pročitajte i  Куће изгоре, имања пропадну, а само једна ствар вам увек остаје: Генијални Момо Капор објаснио од чега човек никад не може побећи

Током средњег века рођендани су, углавном, занемаривани због бежања од паганства и страха од јереси. Интерес ће се јавити, у блажој верзији, у 12. веку, додуше на другачији начин. Наиме, у жељи да сачувају своју децу, родитељи им све чешће дају имена светитеља. Прославе које су за тим уследиле су биле везане за дан када се светитељ прослављао, а не за сам датум рођења потомка.

Прочитајте и Порука Десанке Максимовић младим нараштајима: Не харчите домовину како је вама воља, већ према идејама оних који су за њу умирали

Рођенданска торта, Flickr, Waferboard
Рођенданска торта

Прослава рођендана на начин најближи данашњем везује се за 15. век у Немачкој. Ове свечаности су биле познате као Киндерфест (дечја светковина) и у почетку су организоване искључиво за први дететов рођендан. Том приликом, окупљали су се најближи да прославе уз једноставне, једнослојне торте и без дувања свећица. У то доба, Немци су веровали да зли духови могу да запоседну душу слављеника. Да би то спречили, гости би се хватали за руке и око детета формирали круг, налик на коло. Играли би и певали и тако заједнички штитили слављеника, у средини слављеничког круга.

Pročitajte i  Да ли је Дубровник српски или хрватски? ИСПЛИВАО доказ коме припада!

Прочитајте и Моћни стихови из Библије које треба читати свакодневно: Доносе мир и исцељење душе

У 18. веку у истој земљи, полако се развија обичај дувања свећица као и прослављења осталих рођендана, а не само првог. Свећице су се односиле на број година, али чак није била реткост да се дода и која више, да би се на симболичан начин обезбедило слављење и будућих рођендана. Доношење поклона је и даље била реткост, а уколико би се и догодило да га неко донесе, то се тумачило као добар знак и продубљивало веровање да ће година која долази слављенику бити успешна.

Pročitajte i  Вукова реформа: Ево како бисмо данас говорили да није било његове реформе ћирилићног писма, граматике и речника
Данас је скоро незамисливо доћи на рођенданску прославу без поклона, Flickr Gift elements
Данас је скоро незамисливо доћи на рођенданску прославу без поклона

Традиција се временом шири на остатак света, уз локална обележја, па тако стиже и у наше крајеве. Данас је у Србији готово незамисливо да се не обележи дечји рођендан. Где год уприличили славље, одређени рођендански обичаји нису напуштени: торта или колачи, поклони и свећице. Слављеник је обавезан да замисли жељу и да ођедном одува све свећице. Тако ће, жеља коју је замислио стићи директно до Бога и он ће само тако чути слављеникову жељу, тј. молитву. Исто тако, уколико желите појачати могућност за остварење, своју рођенданску жељу не смете открити никоме.

Опанак

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име