Đurđevdan, praznik sa najviše običaja: Za zdravlje i napredak u kući i ljubavi poštovali su se ovi rituali

0
3331
Foto: Flickr

Đurđevdanski običaji spadaju u najbrojnije i najzanimljivije posle božićnih običaja.

Đurđevdan se slavi 6. maja i ovaj praznik se uzima kao granica između zime i leta. Ranije su toga dana hajduci napuštali svoja skloništa u kojima su se skrivali tokom zime i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu hajdukovanje. Zato u narodu i postoji izreka “Đurđevdanak- hajdučki sastanak.”

Posle Božića, Đurđevdan je praznik sa najviše običaja.

Đurđevdanski običaji odnose se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, zdravlje ukućana, na udaju, ženidbu…

Pročitajte i  Budi human kao što je bila Srbija 1885: Ovakav natpis stajao u je u Ženevi u čast našem narodu zbog U ISTORIJI NEZAPAMĆENOG čina tokom ratovanja

Na Đurđevadan pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.

Ponegde na Đurđevdan narod odlazi u prirodu, zajednički na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Narod se veseli često i do podne. Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite zdravcem da budu zdravi kao zdravac, koprivom, da kopriva opeče bolest i selenom da im duša miriše kao selen.

Pročitajte i  Carica Milica za Srbiju je uradila što nijedna majka ne bi! Ovo je život najvoljenije srpske kneginje

Magijska svojstva pripisivala su se i vodi. Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.

Od Đurđevdana počinje i letnja sezona, što je zgodna prilika da se dođe do voljene osobe. I u tome je pomagala magija, kojom su se bavile devojke pred udaju.

Pročitajte i  U ovom gradu letuju mnogi Srbi, a ne znaju njegovu veličanstvenu istoriju: Bio je deo Nemanjine Raške, Srpske despotovine, Kraljevine i Srpskog carstva

Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. U okolini Visokog devojke su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i “navalu” da bi muškarcima bile draže.

Zabeležen je i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će momci, poput svinja, tada trčati oko nje i za njom.

Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime