Православни верници данас обележавају сећање на Светог Кирјака, празник у народу познатији и као Михољдан. То је време сећања на Светог Кирјака, хришћанског светитеља и мученика из 4. века који је још за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Рођен је у Коринту крајем четвртог века.
Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а у жељи да живи духовни живот, отишао је у Јерусалим и замонашио се. После тога је променио неколико манастира и посветио се борби против јереси.
Иако је цео живот провео у строгом посту, предање каже да је био крупан човек. Чак је пред крај живота боравио у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно након што падне мрак.
Монаси су га поштовали јер је тешио и исцељивао болесне и невољне.
Доживео је 109. годину, а последње године живота провео је у пустињи где је и умро.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
За разлику од многих других црквених празника, народ каже да на данашњи дан треба радити! Обичај вероватно потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме.
