У нашем народу празник посвећен Обрезању Господњем назива се и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени Божићу.
На Мали Божић се често понегде месе од кукурузног брашна округли колачићи са кајмаком- василице- назване по светом Василију или чисту проју, а понегде ”попареницу” такође до кукурузног брашна. Понегде у ту попареницу, као и божићну чесницу, стављaју од дрвета изрезане предмете, који представљају врсте стоке, имање… Попареница се тако зове с тога што се она пре мешања попари врелом машћу. Негде, опет, за Мали Божић, месе исту чесницу, као и за Божић. О новогодишњем ручку, поједе се глава и плећка божићне печенице. Том приликом вешти људи из плећке печенице предсказују шта ће се током следеће године догодити у тој кући и око ње.
У новије доба, преовлађује обичај да млади уочи Нове године приређују заједничка весеља на којима испраћају стару и дочекују нову годину. Тај обичај узима све више маха и на селу и у граду, а поред младих у новогодишњем слављу учествују и стари. На тим заједничким, породичним дочецима Нове године, главно обележје су врућа ракија- шумадијси чај, крофне и вино, поред осталих ђаконија. Од Нове године, људи се поздрављају са Срећна Нова Година.
Ако на Нову годину пада снег, верује се да ће бити родна година у пољима, пчелама и стоци.
