Град кнеза Лазара у Крушевцу, кнежева престоница из које је владао својим земљама, по свему судећи подигнут је 1371. године, када Лазар као најмоћнији обласни господар учвршћује власт на читавој освојеној територији.
Као град први пут се помиње почетком 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима (”У славном граду господства ми Крушевцу…”).
Чине га Мали град (главна кула, рампа, ров и једна мања кула) и палата са пратећим објектима у југозападном делу, Велики град и црква Лазарица. Поред остатака више кула у бедемима утврђења, међу многобројним објектима Великог града значајем и величином издвајају се придворна црква, палата и коњушница.
Најбоље очувани део некадашње Лазареве престонице је управо дворска црква светог Стефана тзв. Лазарица, прави бисер моравске архитектуре. Поред ње остало је врло мало од тврдог града Крушевца, како га назива Константин Философ.
До данас су опстали само остаци Донжон куле кроз коју се улазило у град и део источног бедема који се на њу надовезивао. Једна од посебних занимљивости ове куле је и то да је озидана шареним облуцима, што је права реткост и вероватно један од разлога за Турке да целом утврђењу дају име Шарен Град.
Простор некадашњег утврђења је претворен у парк у коме се налази и музеј. Парк је скоро у целини запуштен, сем око цркве. Бедеми, као и остаци других грађевина су јако лоше очувани, необележени и ни на који начин нису заштићени од вандала. Део зидина је у прошлом веку срушен да би се изградиле куће у чијој се изграднњи вероватно користио камен из утврђења.
Како преноси “Политика”, после много година ишчекивања најзад је договорена процедура обнове комплекса средњовековног Лазаревог града.
У Скупштини града о томе су разговарали директорка Републичког завода за заштиту споменика Културе Мирјана Андрић и градоначелник Крушевца Драги Несторовић. У разговору су учествовали и њихови сарадници, стручњаци за заштиту споменика културе од изузетног значаја.
Обнова ће обухватити и заштиту Споменика косовским јунацима, који се налази у центру града, рад Ђорђа Јовановића, који је за то дело добио златну медаљу на изложби вајарских дела у Паризу 1900. године. Изградња Споменика косовским јунацима започета је за време владавине династије Обреновића, а завршена у време владавине Карађорђевића. Споменик, као јединствено монументално дело, симболизује борбу српског народа за слободу.
Крушевљани су се, пре свега због средњовековних споменика културе, деценијама неуспешно борили да од Краљева преузму надлежност за заштиту својих споменика културе. Долазак директорке Републичког завода за заштиту споменика културе у Крушевац је велико охрабрење да ће многи проблеми заштите и очувања културног блага бити овога пута решени, преноси Политика.
Политика, Опанак
