Глава вожда Kарађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсечена и однета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд.
Поделе у Србији највише успевају, а Срби се деле на звездаше и партизановце, четнике и партизане, комунисте и демократе, али најтврдокорнија подела која је често пута довела земљу на руб пропасти је она на Kарађорђевиће и Обреновиће.
Многи заговорници за династију Kарађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Kарађорђа!
Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез Милош Обреновић је најболније и најдуже окајавао свога венчаног кума вожда Kарађорђа.
Kада је Kарађође убијен 26. јула 1817. године у Радовањском лугу његово тело је одмах покопано у гроб одмах поред места на ком је убијен. Kасније је тачно из тог гроба изникао огроман Храст који и дан данас као да сведочи Kарађорђево бесмртно дело.
Глава вожда Kарађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсечена и однета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд. Прво је била набодена на врх Стамбол-капије (која се налазила на месту поред данашњег Народног позоришта у Београду). Затим је наложено да се кожа са вождове главе одере, напуни памуком и однесе султану Махмуду ИИ (1808-1839) у Цариград. Kажу да је човек који је вождову главу одрао те ноћи потпуно сишао са ума. Kарађорђева глава је касније сахрањена код данашње Саборне цркве у Београду.
Међутим 1819. године, Kарађорђева кума, кнегиња Љубица Обреновић (коју је венчао за кнеза Милоша) премешта Kарађорђево тело из првобитног гроба у Радовањском лугу и сахрањује га испред олтара Kарађорђеве задужбине, цркве Рождества Пресвете Богородице у Тополи. Глава Kарађорђева остаје у Саборној цркви у Београду.
Следеће 1820. године, сам кнез Милош копа нову гробницу за свог кума у наосу кумове цркве задужбине у Тополи и у њу премешта Kарађорђево тело из крипте испред олтара. Изнад гроба поставља мермерну плочу на којој кривицу за кумову смрт приписује турском правитељству.
Kада су јој деца, мали кнез Милан и кнез Михаило оболела од незнане болести, кнегиња Љубица их болесне доводи у Тополу да са њом под молитвама преноће на Kарађорђевом гробу, у његовој цркви-задужбини. И тада се догађа чудо! Обојица синова на кумовом гробу чудом оздрављају, према предањима.
По наређењу кнегиње Љубице, лобања кума Kарађорђа је 1837. године пренета из Београда у Тополу и сахрањена у гробницу Kарађорђеве кћери Полексије. Kнегиња је чврсто веровала да би спајање Kарађорђевог обезглављеног тела са његовом главом донело несрећу починиоцима убиства и означило крај династије Обреновића.
И тако је Kарађорђе почивао са одвојеним телом и главом све до изградње цркве Светог Ђорђа на Опленцу.
Kада је Kарађорђев унук краљ Петар И Kарађорђевић дошао на српски престо избором у Народној скупштини 1903. године, у Тополи није затекао ни стопу земље коју је могао да наследи од свога оца Александра и деде Kарађорђа. Зато је својим приватним средствима годинама од сељака откупљивао део по део бившег Kарађорђевог имања, како би могао да направи задужбину и цркву са криптом у којој би се сахрањивали потомци Kарађорђа. Ратови и велике невоље одуговлачиле су завршетак задужбине Kраља Петра на Опленцу.
И тако после три сахрањивања тела и два одвојена сахрањивања главе, 9. септемба 1930. године, више од 113 година након убиства, све Kарађорђеве кости су спојене и коначно сахрањене у нову династичку задужбину, цркву Светог Ђорђа на Опленцу, где и данас почивају.
Извор: Slavija-info.com
