Očevi ili Oci padaju u poslednju nedelju pred Božić. Na ovaj praznik deca vezuju svoje očeve i sve muškarce koji svrate u kuću toga dana, tako što im noge zavežu za neki predmet poput kreveta ili stolice, a ovi se odvezuju tako što ih daruju nečim, kao majke za Materice.
Otkup za vezivanje nekada se sastojao u voću ili nekom odevnom predmetu, dok se danas deci uglavnom daje novac ili poklanja neka igračka ili knjiga.
Ovo je porodični praznik i kao Detinjci i Materice, a praznuje se najviže zbog toga da bi se ukućani zbližili, zajedno okupili i radovali time što poklanjaju drugome.
Čin vezivanja simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Zatim, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.
U nekim gradovima očevi čak spremaju i ručak na taj dan.
Sela u Srbiji slabo znaju za ovaj običaj, tako da se on nejčešće praznuje samo po gradovima.
