OD KADA SRBI KORISTE PREZIMENA: Saznajte kako su nastala u našem narodu

0
3788

Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju.

510x320_28893-Imena_prezimena_(sxc.hu)_
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Kod Srba su najčešće prezimena nastalaja na osnovu imena očeva, ali je dosta i onih koja su vezana za zanimanja, lične osobine, nadimke, mesto porekla… Mnogi su, pri doseljavanju u nove srezove (opštine), morali da menjaju vlastito prezime i uzmu ono koje im sreski načelnik dodeli.

81486

Korišćenje prezimena ustalilo se u srpskom narodu tek u XVIII veku, a do tada je prošlo kroz nekoliko faza. Pre nastanka prezimena bio je rasprostranjen običaj da se uz ime dodaje naziv plemena iz kojeg se potiče. Zatim su korišćeni tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Ivana su nastali Ivanovići, od Marka Markovići, od Petra Petrovići itd.

Pročitajte i  On sam ovo pije već 20 godina: Recept doktora Nestorovića za lečenje ČIRA, helikobakterije i alergije

Načini na koji su nastajala su razni, a evo nekih od njih:

1) po ocu (najčešće) – Branković, Nenadović, Vukašinović itd.;

2) po plemenu – Bodrić, Drobnjak, Vasojević itd.;

3) po zvanju – Kapetanović, Popović, Vojvodić itd.;

4) po zanimanju – Čobanović, Kovačević, Zlatarević itd.;

5) po nadimku – Kurjaković, Surla, Zatezalo itd.;

6) po osobinama – Glavonjić, Lepojević, Mudrinić itd.;

7) po mestu porekla – Dobrnjac, Glamočanin, Lučanin itd.

Pročitajte i  Kao za vreme Tita: Komšije mogu da vas prijave ako slavite slavu sa više od pet osoba

prezimenaii

Zanimljivo je i korišćenje nadimaka, koje svako u Srbiji dobije od malih nogu, pa nekad i zameni ime, te osobu uglavnom svi znaju po njemu, a ne po imenu. Takođe, ljudi su oduvek živeli u zajednicama koje su imale svoja imena. Često se dešavalo da kad neko pređe u drugu zajednicu, u njoj dobije kao nadimak ime zajednice iz koje je došao. Tako se iz nadimka razvilo prezime kao dodatak imenu.

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca. Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.

Pročitajte i  Položaj žene u srpskoj patrijarhalnoj kulturi: Ovakvu diskriminaciju ženskog deteta i danas možemo videti u našem društvu

prezimenaiiPrisetimo se nekih naših velikana iz istorije, koji su promenili prezimena:

-Knjaz Miloš Obrenović rođen je kao Miloš Teodorović, a 1810. god. uzeo je prezime po imenu svog dede Obrena;

milos obrenovic

-Naslednici velikog Karađorđa Petrovića danas se prezivaju Karađorđević;

karađorđe

-U daljoj prošlosti, Nemanjići su lozu nazvali po velikom županu Stefanu Nemanji;

stefan nemanja

-Dalja loza Lazarevića nastala je od kneza Lazara Hrebeljanovića itd…

knez lazar vidovdan

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime