Сви сањају да чују ове речи у старости: Српски песник описао је како се воли за цео живот

0
4362

Српски књижевник, афористичар, новинар и сценариста Бранислав Брана Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933. — Београд, 14. април 2011) током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме… Добитник је бројних награда за своје стваралаштво, међу којима су и Змајева награда, Златни беочуг, Златни крст Цара Лазара за песништво итд.

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.

Pročitajte i  Уместо у Холивуду, завршио је у Забели: Тужна судбина нашег глумца који је требало да глуми у "Куму"

Остао је да се памти његов чувени афоризам: “Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.”

Међу његовом осећајном и снажно емотивно обојеном љубавном лириком издваја се песма “Од како седим”. У њој ће се пронаћи свако ко је нашао љубав за цео живот, али и они који никада нису могли да велику љубав досањају до краја иако су силно желели.

Од како седим, од како старим,
Ја се не дивим сваком воћу,
више речи и више ствари,
које не желим, нег које хоћу.

А ти ме враћаш на старе стазе,
ја због тебе земљом ходам,
и пуштам да ме дани газе,
и прљава ме носи вода.

И пуштам да ми видаш ране,
свака је тешка и дубока,
а истина ме увек гане,
ослепео бих без твога ока.

Од како седим од како сивим,
не стижем да се молим и кајем,
у твојој руци моја живи,
у твоме срцу моје траје.

Ти гледаш моје бродоломе,
потонуо бих без твоје душе,
и не дам да ме у теби ломе,
и не дам да ме у теби руше.

Одробовао сам све слободе,
и био жртва мржње сваке,
и не дам да ме из тебе воде,
у бродоломце и лудаке.

А када почну кошмарне зиме,
ако се споји децембар с мајем,
шапни у себи моје име,
и ја ћу знати да још трајем.

Од како седим од како сивим,
не стижем да се молим и кајем,
у твојој руци моја живи,
у твоме срцу моје траје.

ОПАНАК

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име