Svi sanjaju da čuju ove reči u starosti: Srpski pesnik opisao je kako se voli za ceo život

0
1575

Srpski književnik, aforističar, novinar i scenarista Branislav Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933. — Beograd, 14. april 2011) tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme… Dobitnik je brojnih nagrada za svoje stvaralaštvo, među kojima su i Zmajeva nagrada, Zlatni beočug, Zlatni krst Cara Lazara za pesništvo itd.

Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Pročitajte i  Zašto prihvatamo Noć veštica, a zaboravljamo na poklade? Ovaj stari srpski običaj takođe prati maskiranje, a obeležava se čak 3 puta godišnje

Ostao je da se pamti njegov čuveni aforizam: “Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.”

Među njegovom osećajnom i snažno emotivno obojenom ljubavnom lirikom izdvaja se pesma “Od kako sedim”. U njoj će se pronaći svako ko je našao ljubav za ceo život, ali i oni koji nikada nisu mogli da veliku ljubav dosanjaju do kraja iako su silno želeli.

Od kako sedim, od kako starim,
Ja se ne divim svakom voću,
više reči i više stvari,
koje ne želim, neg koje hoću.

A ti me vraćaš na stare staze,
ja zbog tebe zemljom hodam,
i puštam da me dani gaze,
i prljava me nosi voda.

I puštam da mi vidaš rane,
svaka je teška i duboka,
a istina me uvek gane,
oslepeo bih bez tvoga oka.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Ti gledaš moje brodolome,
potonuo bih bez tvoje duše,
i ne dam da me u tebi lome,
i ne dam da me u tebi ruše.

Odrobovao sam sve slobode,
i bio žrtva mržnje svake,
i ne dam da me iz tebe vode,
u brodolomce i ludake.

A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još trajem.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

OPANAK

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime