Крваво одело кнеза Михаила Обреновића, у коме је убијен 29. маја 1868, једино је аутентично сведочанству о Топчидерској катастрофи, како су савременици назвали атентат на просвећеног српског владара.
– Убиство кнеза Михаила је први прави политички атентат у модерној Србији – каже историчар Небојша Дамјановић, саветник у Историјском музеју Србије.
– Инспиратори оваквих атентата се по правилу тешко откривају, па је питање политичке позадине убиства кнеза Михаила и данас актуелно, нарочито кад је реч о спољним утицајима.
У процесу атентаторима у Београду као наручилац је означен Александар Карађорђевић, јер је заплењена шифрована преписка његовог поверљивог човека с организатором завере у земљи, адвокатом Павлом Радовановићем. Овај је признавао да је био мозак злочина, али је негирао да му је циљ био враћање Александра на престо. Тврдио је да му је намера била да се прогласи република, или да на трон доведе кнежевића Петра.
Касније се показало да је српске нападе на кнеза подстицао Беч, јер је Михаило непосредно пре атентата с Мађарима склопио споразум о подршци.
– На састанку на кнежевом имању у Иванки, у Словачкој, гроф Андраши, први човек Пеште, понудио је да Србија одустане од ширења на Угарску, а да заузврат Мађари изврше притисак на Беч да Србија без рата добије Босну до Неретве и Врбаса – каже Дамјановић.
– Ово решење није одговарало Турској, ни Хабзбурзима, који су намеравали да се прошире на Србију, ни Русији, којој је био потребан балкански устанак, ни Енглеској, која је била против самосталне Србије. Свима је било у интересу да кнез Михаило буде убијен.
Нова форензичка анализа одела кнеза Михаила могла би да укаже на нетачности званичне верзије о убиству:
На њему се не виде велике рупе које би направили пројектили калибра 9 милиметара који су га по званичној верзији усмртили, после чега су атентатори почели да пирују над мртвим телом секући ножевима кнежево лице. О том масакрирању сведочи огромна мрља од крви на кошуљи, али и кнежева рукавица готово преполовљена ударцем сечива. То показује да је био жив и руком покушао да заштити лице.
Криминолог др Златко Николић наглашава да овакав начин убијања говори о страховитој острашћености злочинаца.
– Основно питање код убиства кнеза Михаила јесте да ли је то била политичка или емотивна страст.
А страст је свакако основ тог убиства. Уништавањем његовог лица злочинац је хтео да поручи да то није прави кнежев лик, већ онај унакажени. Уколико је реч о нарученом убиству, како је гласила званична верзија, захтев за такво унакажавање могла је да да и острашћена жена.
Доказни материјал из истраге о атентату чуван је у Конаку кнеза Милоша до 29. маја 1903, кад су убијени последњи Обреновићи. После преврата готова сва имовина Обреновића је покрадена или уништена.
– Прича ко је, како и зашто сачувао одело кнеза Михаила је магловита – каже историчар Небојша Дамјановић, саветник у Историјском музеју Србије.
– За време Обреновића одело је чувано у Милошевом конаку у Топчидеру.
Војни историчар Бранко Богдановића пронашао је сведочанство из 1876. италијанског добровољаца Ђузепеа Барбанти-Бродана који је 21. септембра те године посетио конак у Топчидеру и видео „куршум око кога је била згрушана крв, а који је био извађен (из тела Михаила Обреновића) управо овде (у Конаку) чим је био рањен“.
– Обдукцију су у поноћ 29. маја 1868. године у Конаку радили др Машин и др Коцел – каже Богдановић.
– Тек 1955. револвер из кога је убијен кнез Михаило, као и платнена кошуља, прслук и остали делови одеће, као и сребрна табакера, припали су Народном музеју.
Извор: Вечерње новости – Борис Субашић
