Еuropean Communication Center и Удружење грађана Амикус, под покровитељством Министарства просвете науке и технолошког развоја данас је у Народној скупштини организовала Конференцију “ВРШЊАЧКО ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ: КАКО МУ СТАТИ НА ПУТ?”, са циљем да се, пре свега, угрожене категорије али и одрасли из њиховог окружења, као и надлежне институције и цело друштво упознају са проблемом електронског насиља.
Конференцију је отворио Ивица Дачић, председник Одбора за права детета Народне скупштине Републике Србије и Брано Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја.
Дачић је изјавио да су “више него забрињавајући” подаци да је насиље на интернету доживело чак две трећине средњошколаца и сваки други ђак основне школе, као и да је скоро сваки случај забележеног дигиталног насиља – вршњачко насиље.
Дачић је у Скупштини Србије отварајући конференцију “Вршњачко дигитално насиље – како му стати на пут?” изјавио да је заштита деце и њихова безбедност један од приоритета и у раду Владе која има свој Савет за права детета, а да се тиме бави и у Народна скупштина, пре свега кроз Одбор којим председава.
– Ту је и читав низ других владиних и парламентарних радних тела, који сви заједно синхронизовано раде на програмима и на мерама за заштиту наше деце од дигиталног насиља. Ту су и нове кампање, сервиси за подршку жртвама насиља, многе акције којима скрећемо пажњу на овај проблем и нудимо подршку. Ту су наравно и акције наших органа унутрашњих послова и правосуђа на откривању и сузбијању свих видова дигиталног насиља, а нарочито дечије порнографије – навео је Дачић.
Ружић: Децу кроз образовни систем од првог разреда учимо дигиталној писмености
Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић истакао је да наш образовни систем има изграђене механизме за заштиту деце и ученика од свих облика насиља и дискриминације.
– Поред уређених процедура поступања у ситуацијама насиља, посебну пажњу поклањамо превенцији и развијању дигиталних компетенција код ученика. Кроз образовни систем ученици у Србији од првог разреда упознају са основама дигиталне писмености. Како би приступ овом питању био још обухватнији, а сарадња међу секторима још чвршћа, покренута је и Национална платформа „Чувам те“. Платформа има информативну и едукативну функцију и на приступачан начин обезбеђује доступност садржаја који су посебно прилагођени родитељима, ученицима и запосленима у образовању – истакао је он.
Први панел, који је модерирала новинарка Нада Гогић, био је посвећен ризицима, превенцији и механизмима суочавања с проблемом дигиталног насиља.
Миља Кривокућа, чланица групе Министарства просвете за превенцију насиља, истакла је да је дигитално насиље у порасту у односу на прретходне, али да оно није доминантно у односу на друге облике насиље, те да се најчешће сусреће комбиновано насиље.
– Праћење овог проблема нама је јако важно, јер тако можемо благоврмено да га интервенишемо. Важно нам је да сваку ситуацију схватимо озбиљно, без обзира како је она представљена. Наш циљ је да децу научимо да технологују користе на прави начин, у неком конструкивном смислу за учење, развијање интересовања, вештина – навела је она.
Говорећи о националној платформи за превенцију насиља у коју су укључена И деца – “Чувам те”, Кривокућа је навела да је до сада обуци приступило 23.000 наставника и око 3.000 родитеља.
Татјана Ђурашковић, главни инспектор службе ВТК МУП РС подсетила је да се акција Армагедон спроводи од 2010. Године.
– До сада је поднето скоро 500 кривичних пријава против 400 лица због извршења 663 кривичних дела против полне слободе на штету малолетних лица. Само током прошле године било је 135 кривичних пријава, а током ове до сада 50. У порасту је број И кривичних дела И извршиоца кривичних дела – истакла је она.
Одговарајући на питање где њавише вребају предатори, на којим друштвеним мрежама, Ђурашковић је прецизирала да деца највише користе Тик ток.
– Међутим, највише узнемиравања има на Инстраграму и на Вајберу.
О безбедности на интернету од најранијег израста
Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, истакла је на почетку две веома важне поруке:
– Прва да је сваки ученик основне школе доживео неки облик дигиталног насиља и друга да је злоупотреба малолетнка на интернету у порасту. Због тога је ово проблем који се тиче свих чланова друштва, а како нам статистика не иде у прилог, сви треба да асе више трудимо и боримо против овог проблема, а најпре породица. Деца од нас уче. Првог пута када деци дамо телефон, тог тренутка креће прича о безбедности на интернету, колико год година да имају. Једна од првих животних лекција коју смо научили јесте “немој да причаш са непознатим особама”, па хајде да оо проширимо и на вртуелени свет, јер наша деца расту и сазревају у дигиталном добу. Зато је важна порука да не комуницирају са непознатима на интернету и друштвеним мрежама. Та прва правила о коришћењу интернета, који је феноменална ствар, деца треба да чују од нас, јер ми смо та прва баријера од опасности – навела је она.
Саша Живановић, начелник службе ВТК МУП у пензији, навео је да безбедност није опциона, већ обавезна.
– У безбедност мора да се улаже пре свега кроз едукацију. Морамо да схвтимо да ми данас живимо на две платформе – једна је планета Земља, а друга је сајбер простор који сачињавају рачунари, рачунарске мреже, други уређаји и људи. Данас сајбер простор користи 5,25 милијарде људи. Запитајте се да и су сви они добри и желе добро нашој деци. Деца су данас суочена са великим изазовима. Поготову је велика опасност од педофилије, јер је та граница данас много нижа – упозорио је Живановић и нагласио да у дигитиалном просотру постоји физчко злостављање које може из вируелног простора да пређе у реални простор и то не мора да подразумева да је неко дете добило удараац, шамар, ујед, него се то односи И на бол у стомаку, главобољу.
– Постоји и емоционално злостављање, сексуално злостављање, економско злостављање где се од детета нешто вредно изнуђује, и једно о коме се мало говори, а то је културолошко насиље – каже он.
Сајбер простор користи 5,25 чак милијарде људи, нису сви добронамерни!
Живановић је нагласио да су основ свега “породица и поверење”.
– Ако та два фактора добијемо, ми смо победили.
Он је нагласио да Фејсбук има 3 милијарде корисника, а Тик Ток, 1,5 милијарду.
– У свакој секунди 750.000 предатора се налази на мрежама. Свака мррежа има неког ко ће да је злоупотреби – упозорио је он.
Ана Мирковић, психолог и консултант у Digital Communications Institute, сваки родитељ који чује, разуме и брине о свом детету зна да постоји 1.000 неких индикатора -физичких, психосоматских елемената понашања на основу којих ми знамо како је наше дете И да ли има неки проблем.
– Сваки родитељ када чује преко телефона “хало” свог детета, зна да ли је оно имало тежак дан, да ли га је неко прозивао, како је прошао на неком тесту из физике, на основу тога како му дете булази или излази из куће да ли је дете унело проблем у кући или је из куће изашло са проблемом. Ми знамо када нам деца спавају или не, када се деси неки поремећај у исхрани, у понашању. Нека деца одједном остављају телефон по страни, јер је у дигалном свету тај злостављач у том малом апарату, у џепу, ранцу, испод јастука. Довољно је само да поставимо питање детету – какав је био дан, шта се дешава, јесте ли имали тест, јеси ли помогао некоме или неко теби? Кроз комуникацију ми долазимо до података – сматра Мирковићева и истиче да деца, заправо, траже помоћ.
– Поставите им питање, нека комуникација крене од нас – саветује она.
Мирковићева је подвукла да је “дигитални простор само учинио насиље видљивијим”.
– Ако хоћемо да превенирамо било који облик насиља, важно је да родитељи развију 4 вештине код детета: Прва је емпатија која се развија када детету причате приче. Друга је толеранција, да буде спремно да прихвати различитост. Трећа је самоконтрола, да зна да изброји до 10 пре него што нешто каже или напише. Коначно, четврта је самоактуелизација. Супер хероји новог доба су деца која стају у заштиту жртве. Супер хероји реагују на насиље и никада се не праве да оно не постоји – каже она.
Дете жртва насиља се прво поверава вршњаку, родитељи тек на 4. месту
Када је реч о томе коме ће се деца поверити ако се нађу у проблему и буду жртва дигиталног насиља, стучњаци су сагласни да родитељ најчешће није прва особа којој ће се дете обратити. Чак, према резултатима једног истраживања, тек свако десето дете ће рећи родитељима да је жртва малтретирања.
Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, истиче да су када је о томе реч, родитељи тек на 4 месту.
– Деца се најпре поверавају својим својим вршњацима, на другом месту је особа у коју имамуј поверење, али није родитељ, а на 3. и 4. су наставник, односно родитељ.
Говорећи о дигиталном насиљу, Живановић је нагласио и присуство осветничке порнографије, као и хаковање профила.
– Постоје технике путем којих се обавља истаживање о жртви, практично њено профилисање, шта је писао, где живи, ко су му пријатељи. Негде око 99 одсто деце која користе интернет И мреже било је изложено дигиталном насиљу, можда нису били директна жртва, али су читали, гледали насиље и ћутали, и били изложени секундарној виктимизацији. Обично такво дете помисли да и оно може бити жртва и да му је боље да и оно напада некога, него да само буде нападнуто.
Татјана Ђурашковић навела је да је пре неколико година најзаступљенија мрежа била Фејсбук, али да се то променило.
– Родитељи нису довољно едуковани. Они су углавном и даље корисници Фејсбука, ту су кренули, ту су И остали, неки су се евентуално “преселили” на Инстраграм, док су деца отишла много даље у коришћењу друштвених мрежа, па користе Тик Ток, Снеп чет, И друге. Када је реч о профиле педофила ту правила нема, јер је јако велики број тих случајева. У последњој акцији Армагедон најмлађи изврилац имао је 22 године, а најстарији 82 године. Међутим, све је више оних који у свом раду имају неке додирне тачке са децом. Не морају то да буду запослени у просвети, наставници и учитељи, ту су и људи из спортских клубова или раде оне псолове оји сун а други начин да децом, позориште на пример. Али, морам да нагласим да апсолутно не постоји профил предатора – истакла је она, и упозорила да жртва може да постане свако дете.
Прва линија одбране од вршњачког насиља
Други панел носи назив Прва линија одбране од вршњачког насиља где је модераторка Ивана Миленковић нагласила колико су и медији и сви чиниоци у одлучивању важни да би се о овој теми што више говорило.
Саша Стојановић, помоћник министра за дигитализацију у просвети и науци истакао је да смо сведоци конкретних опасности који вребају на дигиталу.
– Рекао бих да највећа опасност вреба у незнању и неискуству. Уз одређено образовање и едукацију можемо да дођемо до решавања одређених проблема и ономе што су нам дигитални медији донели. Али наравно дигитални медији имају пуно добрих страна јако пуно су нам донели и олакшали, али морамо да упозоримо на опсаности који вребају. Ми кроз предмет „Дигитални свет“ покушавамо да научимо нове генерације шта је то лоше што може да им се деси када користе дигиталне технологије, како могу да их искористе за нешто добро, како да управљају њима и избегну лоше последице погрешног поступања које су чиниле претходне генерације – нагласио је Стојановић.
Велиша Јоксимовић, начелник школске управе Пожаревац је истакао да злоупотреба интернета је евидентна и чињеница је да их је све више.
– Ми једноставно морамо да уложиво више снаге и енергије у образовање наше деце. Оно што је кључно је рад са родитељима и то пре свега на превенцији. Нажалост за време пандемије настава је била или онлајн или комбинована, а коришћење интеренета је било вишеструко – нагласио је.
Светлана Шлапак Суми – Сви смо хероји својих живота. Успела сам да се изборим са насиљем које сам трпела
Светлана Шлапак, инфлуенсер са надинком Суми испричала своја искуства са електронских и психичким насиљем које је трпела током школовања и након што је постала инфлуенсер и које траје и данас.
– Сви смо хероји својих зивота, нагасила је. Сви треба да се подржавамо, да ширимо позитивну енергију. Сви који мисле да не могу да се изборимо, кажем им и поручујем „да можемо“ и снови нису увек само снови, некад се они и остварују. Борила сам се са депресијом због насиља које сам преживаљавала, али битно наћи особу којој верујете и који вас разуме. Ко је просао сличне ствари, треба да почнете да причате, да се отварате и тако можете да се изборите и превазиђите такву ситуацију – искрено је причала о свим стварима са којима се суочавала,.
Љубица Богетић, психотерапеут ЕОС центра истакла је да није решење забранити потпуно коришћење друштвених мрежа или дигиталних технологија деци те да то може бити краткотрајно продуктивно.
– Много је важније оно што предмет Дигитални свет учи нове генерације- а то је како да употребљавају те технологије за своју корист а да не изазову штету. Неке статистике кажу да је максимум који би требало дозволити деци боравак на интернету трећина слободног времена, али је нагласила и да је тај појам прилично широк и разликује се у зависности од тога је ли викенд, радни дан, од окружења итд. Суштина је да интернет не сме замени интеракцију уживо са вршњацима, што се често дешавало током корона пандемије и резултирало порастом електронског насиља.
Конференцију су организовали European Communication Center и Удружење Амикус у склопу истоименог пројекта. Институционални покровитељи догађаја су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Народна Скупштина РС, а пријатељи конференције Уницеф Србија, MPC properties и United Influensers.
Курир.рс
