Опроштајно писмо Жарка Лаушевића преминулом пријатељу и великану српског глумишта Небојши Глоговцу, објављено је у недељнику НИН.
Писмо преносимо у целости:
Драги Глоги,
Читам твоју поруку од пре неки дан:
„Знам да ће бити добро… Причаћемо… Само мало да прође ово лудило… Што кажу, Срби памте до четвртка, тако да се чујемо за викенд, а до тада, ево ти пар вицева…“
Јесенас смо, чекајући превоз на аеродрому у Бостону, правили планове да нешто радимо заједно. Рекао си “радићемо сигурно или овде или тамо”. Онда ти је стигла порука и поскочио си као мало дете:
“Добио сам награду у Лондону!” Била је то награда за најбољег глумца престижног европског фестивала!
Сви смо, понети тим осећајем великог поноса, одиграли последње извођење “Хадерсфилда”. И те ноћи сам те, као и на целој канадско-америчкој турнеји, гледао на сцени, са стране, нем од среће што присуствујем једном чудесном предавању и давању себе глуми какво никад раније нисам видео.
Моја најстарија ћерка је годинама имала свог омиљеног и најбољег глумца. Онда ми је једног дана бојажљиво изјавила:
“Тата, ти више ниси мој најбољи глумац!”
“Ах, ко је тај што је чеду моме помутио разум?” – промуцах неког патетичног Шекспира из сећања.
“Небојша Глоговац…” – скрушено ми признаде. Загрлих је.
“Па, он је и за мене најбољи глумац” – признах и ја њој.
Лакнуло јој је. И због тебе је отпутовала из Чикага с нама за Бостон да поново одгледа представу.
Глоги, од када сам чуо за твоју бољку, кренуо сам нешто да пишем за нас. Па да одиграмо… или овде или тамо.
И чекам да се чујемо… за викенд.
Твој Жарко
